Тема овогодишњег фестивала је „Време тишине“, односно мир, који кроз историју гледано представља само дужи или краћи интервал између сукоба. Зато „Време тишине“ треба треба што више продужити, добро, креативно и плодоносно искористити, нарочито у области уметности и културе. Ехо сукоба још увек је у ваздуху, као и обриси неког следећег, који надамо се, никада неће доћи. У пратећем програму Десетог ЈоакимИнтерФеста биће промовисана монографија посвећена Властимиру Ђузи Стојиљковићу “Ђузине посланице”, као и књига Миладина Шеварлића “Виски и трубачи”. У Галерији Јоаким биће отворена изложба позоришних плаката са преходних девет фестивала, по избору сликара Миливоја Штуловића.
У среду, 7. октобра „Каинов ожиљак“, Дејана Стојиљковића и Владимира Кецмановића, у режији Југа Радивојевића одиграће Шабачко позориште. Већ нестабилна држава, шаље свог великог писца Иву Андрића, као дипломату у Берлин, “да је ценка са ђаволом”, мање или више познатим сарадницима Адолфа Хитлера, који ће постати одговорни за злодела у Другом светском рату, чија се слутња присутна. Андрићев лик потврђује тезу о немоћи интелекта, у односу на цикличне насртаје зла. Ова прича је права слика стрепње у периоду имеђу два сукоба и тренутка када престаје мир и настаје рат.
У четвртак, 8. октобра, на програму је драма „Мрешћење шарана“ Александра Поповића, Народног позоришта Републике Српске из Бања Луке. Режисер Егон Савин, вредност ове драме у односу на „лаке и јефтине“ приче ни о чему, ставља у први план карактеристике данашњег времена, које се у овом комаду виде као у огледалу и истиче да постоје људи и нељуди. Вечна истина остаје снажна и горка као опомена.
У петак, 9. октобра, Босанско Народно позориште из Зенице, приказаће представу „Пукотина“, по тексту Иване Симић Бодрожић, Лајле Каикчија и групе ауторки. То је театарски есеј о женској самоћи, коју пет глумица приказује играјући различите, некад и мушке улоге, мешајући жанрове од монодраме, преко фарсе до мјузикла.
У недељу 11. октобра, Казалиште Планет Арт и Еxит театар из Загреба представиће се драмом “Племена” енглеске списатељице Нине Раине која је освојила неколико најважнијих награда за драмске текстове. “Племена” су слика данашњег света у којој се кроз интригантну причу о љубави показује да срећа појединца и те како зависи од не - припадности. Нина Раине написла је драму пошто је видела документарну емисију у којој пар који не чује, жели да им се и дете роди глуво да би припадало истој групи и говорило њиховим језиком.
У понедељак, 12. октобра, представа Битеф театра, „Живот стоји, живот иде даље“, приказује положај глумаца у периоду предуге транзиције, којој се не назире крај. Како без буджета направити представу, о којој се говори без горчине и без губитка креативности и достојанства? Стални ангажман у театру, за младог глумца, је као сан, а некадашња буджетска средства за представу, доживљавају као лошу шалу старијих колега. „Представа у представи“ глуми пројекат европске естетике, засноване на фондовима и конкурсима, зарад друштвено ангажованог задатка. По тексту Филипа Вујошевића, представу је режирала Јелена Богавац.
У уторак, 13. октобра, на сцени Књажевско српког Театра, биће приказан ауторски пројекат Небојше Брадића “Принцип Суперстар” (Месечари), настао поводом обележавања стогодишњице Првог светског рата. Небојша Брадић покушао је да у фрагаментарној збирци историје и појединачних судбина, после једног века осветли лик Гаврила Принципа и дилему да ли и колико принципи једног времена значе и важе у неком другом времену. У овој представи до пуног изражаја долази синхронизована и надахнута игра актера представе “Принцип Суперстар”.
У среду 14. октобра, Београдско драмско позориште, одиграће представу „Палилулски роман“, по мало познатој драми “Иза божијих леђа”, Бранислава Нушића. Редитељ Егон Савин већ неколико пута “проналази” неки ретко извођен Нушићев текст, постављајући питање публици, јавности и стручним круговима, у којој је мери Нушић “наш савременик” и зашто су његове комедије “као данас написане“? Главни ликови, Сима и Јула, отворено постављају питање зашто још увек нисмо ни достигли друштвене вредности о којима је тако опоро писао Нушић. Величина представе је у баш у том разоткривању истине, а новооткривени ликови, нису популарни, али ни мање важни од Живке Министарке, Јеврема Прокића и осталих.
У четвртак, 15. октобра, на програму је „Пиджама за шесторо“ прва копродукција крагујевачког и Краљевачког театра, којом се најављује почетак регионалне сарадње у домену позоришне продукције. Представу је по тексту Марка Камелотија режирао Ненад Гвозденовић, а представа се игра у част награђених.
У жирију овогодишњег међународног фестивала биће Пјер Валтер Полиц, редитељ из Немачке, Драгана Варагић, глумица и редитељка и Трајче Кацаров, драматург из Македоније. Селектор фестивала је Жељко Јовановић, позоришни критичар и уметнички директор Позоришта на Теразијама, а разговоре округлог стола после представа, водиће драматург Спасоје Ж. Миловановић.
За десет година постојања, ЈоакимИнтерФест постао је Фестивал од посебног значаја за државу Србију, а по мишљењу бројних учесника из многих светских позоришних центара један је од најпрестижнијих фестивала у централној Европи.
Од 2010. године ЈоакимИнтерФест је члан две међународне позоришне мреже.
Оснивач и директор позоришта најстаријег срспког позоришта које је почело да ради 1835. године био је Јоаким Вујић (1772-1847. год), по коме је фестивал добио име. Домаћин Фестивала је Књажевско-српски театар, а главни покровитељ је Град Крагујевац. Улазнице се продају на билетарници Театра, по цени од 400 РСД.
