Подсећамо да је сваког уторка бесплатан улаз на актуелне изложбе Историјског музеја Србије на Тргу Николе Пашића и у Конаку кнеза Милоша.
Изложба „Наталија Обреновић у фонду Бранка Стојановића” представља допринос настојањима да се што потпуније дефинише место Наталије Обреновић, прве нововековне српске краљице, у бурном политичком животу Србије 19. века.
Изложба обухвата преко 300 предмета, пре свега фотографија Наталије, њене породице и пријатеља, затим писма, исечке из новина, личне документе и предмете, које је господин Бранко Стојановић, пасионирани колекционар заоставштине краљице Наталије, деценијама марљиво прикупљао и недавно поклонио Историјском музеју Србије. Изложени материјал, изузетне вредности, се по први пут презентује домаћој јавности и представља својеврсни приказ краљичиног живота, као и доказ статуса њихових некадашњих власника и њихових пријатељских односно родбинских веза са краљицом Наталијом.
Поводом изложбе је публикован двојезичан каталог, који ће допринети да презентовани материјали постану доступни истраживачима и осталим заинтересованима. Дизајнер поставке и пратећег каталога је Растко Шурдић.
О краљици Наталији Обреновић
Наталија Обреновић је рођена у Фиренци, 14. мај 1859 као Наталија Кешко, од оца Петра из Бесарабије, пуковника у руској војсци и мајке принцезе Пулхерије Стурза од Молдавије.
Наталија, кнегиља (1875 – 1882) и краљица Србије (1882 – 1888) се удала за српског кнеза Милана Обреновића удала се 1875. године, а годину дана касније је родила Александра, наследника српског престола. Због бројних размирица са супругом Миланом,развела се 1888. године.
Након протеривања из Србије упркос великом противљењу народа и нередима на београдским улицама 1891. године, Наталија Обреновић се населила у вили у Бијарицу, бањском лечилишту на француској обали Атлантика, коју је по сину Александру – Саши, назвала „Сашино“.
Управо у овој вили је Наталијин син, престолонаследник Александар, упознао њену пратиљу и дворску даму Драгу Машин, своју будућу супругу и српску краљицу.
После Миланове абдикације и Александровог ступања на престо 1893. године вратила се у Србију.
Након трагичног губитка сина јединца краља Александра Обреновића у Мајском преврату 1903. године, када династија Обреновић силази са историјске сцене, наставила је да живи у Француској у манастиру Сионске Богородице.
Материјално је помагала српски народ у балканским ратовима и у току Првог светског рата. Преминула је у Паризу, 5. маја 1941. године и почива на гробљу варошице Ларди крај Париза.
Радно време Историјског музеја Србије: сваког дана од 12.00 до 20.00 часова, осим понедељка.