У конференцији је учешће узело око 70 научника - историчара, историчара уметности, археолога, филолога, историчара књижевности, богослова и других специјалности, који су у својим саопштењима осветљавали различите аспекте дуговеке византијске цивилизације, а посебно њеног утицаја на Србију.
Скуп је у Свечаној сали САНУ отворио потпредседник САНУ, академик Љубомир Максимовић, председник Византолошког комитета и директор Византолошког института.
Националне конференције одржавају се традиционално на сваких пет година, а овогодишња је пала уочи 23. међунардног конгреса византолога, најзначајније манифестације те врсте, која ће се у организацији Српског византолошког комитета и Међународне асоцијације византијских студија (Association Internationale des Études Byzantines – A.I.E.B.) одржати у Београду од 22-27. августа 2016. године. На овој конференцији, чија организација сведочи о својеврсном угледу наше византологије, која у нашим академским установама има континуитет од преко једног века, очекује се присуство око хиљаду научника из света и Србије. Претходно је београдска византолошка школа организовала 2. међународни конгрес 1927. године у Београду и 11. конгрес 1961. године у Охриду. Детаљније информације о конференцији и програму можете наћи на званичној интернет страници конгреса http://byz2016.rs/.
За више информација можете контактирати: др Срђан Пириватрић, Копредседник организационог комитета, Српски комитет за византологију, Византолошки институт САНУ, Srdjan.Pirivatric@vi.sanu.ac.rs, 069/1804966