Улаз на изложбе Музеја бесплатан сваког уторка.
У Историјском музеју Србије на Тргу Николе Пашића до 13. јула, дакле још само 10 дана, посетиоци имају прилику да виде изложбу „Последње одредиште Аушвиц”, која представља резултате вишегодишњег истраживања за припрему нове сталне поставке Републике Србије у Државном музеју Аушвиц- Биркенау.
У сарадњи са стручњацима и званичним представницима Босне и Херцеговине, Македоније, Словеније, Хрватске и Црне Горе, а под покровитељством и уз помоћ УНЕСКО- ве канцеларије у Венецији и глобалне иницијативе „Култура- мост ка развоју”, представници радне групе Републике Србије су партнери у пројекту чији је циљ обнова блока 17 у
Државном музеју Аушвиц- Биркенау, у коме се од 1963. до 2009. налазила југословенска изложбена поставка.
Изложба „Последње одредиште Аушвиц” поново подсећа на страдање у Аушвицу – фабрици смрти, у којој је убијено и умрло више од милион и сто хиљада људи и пред младе генерације, недовољно упознате са трагедијом овог места, износи величину страдања и жртава Аушвица, као и логора отвараних на територији Србије и Југославије.
Изложба има за циљ да персонализацијом жртава логора са простора Србије (кроз приказ њиховог предратног живота, начина њиховог дискриминисања, затварања, пребацивања и уништења у логору), представи основне чињенице везане за постојање логора (идеологију која га је осмислила и формирала, злочинце и њихове сараднике који су омогућавали његово постојање).
У исто време, изложба показује како је управо Аушвиц, својеврсна парадигма Другог светског рата, постао важно место колективног памћења савременог света, као и разлоге и последице негирања свести о његовом постојању и потискивања сећања на његове жртве.
Ауторски тим изложбе (др Милан Кољанин (ИСИ), др Олга Манојловић Пинтар (ИНИС), др Радмила Радић (ИНИС), мр Сања Петровић Тодосијевић (ИНИС), Слађана Бојковић (ИМС), Изабела Томовић Мартинов (ИМС)) је прикупио огроман материјал: фотографије, филмове, архивска документа, усмена сведочанства последњих живих сведока и породичне и личне меморабилије, које приказују предратни живот јеврејске заједнице у данашњој Србији и сведоче о конкретним људима и читавим породицама које су нестале у Холокаусту, као и о онима који су као припадници и симпатизери покрета отпора или као радна снага одвођени у Аушвиц током четири ратне године.
Посебну вредност изложби дају прикупљена усмена сведочанства последњих преживелих чије ће речи најјасније приказати данашњим грађанима Србије ужас највеће фабрике у нацистичкој индустрији смрти, као и база података, резултат истраживачког рада ауторског тима, са скоро 12.000 имена лица, која су са територије Србије депортована у логор Аушвиц.
Изложба представља покушај да се јавност Србије уведе у сложени дијалог са прошлошћу преиспитивањем улоге посматрача злочина и оних који су га маргинализовали у садашњости.
У посебном делу галерије на Тргу Николе Пашића до 15. августа је постављена и изложба „Наталија Обреновић у фонду Бранка Стојановића”, ауторке више кустоскиње Зорице Јанковић. Изложба даје допринос настојањима да се што потпуније дефинише место Наталије Обреновић, прве нововековне српске краљице, у бурном политичком животу Србије 19. века. Поставка обухвата преко 300 предмета, пре свега фотографија Наталије, њене породице и пријатеља, затим писма, исечке из новина, личне документе и предмете, које је господин Бранко Стојановић, пасионирани колекционар заоставштине краљице Наталије, деценијама марљиво прикупљао и недавно поклонио Историјском музеју Србије.
Изложени материјал, изузетне вредности, се по први пут презентује домаћој јавности и представља својеврсни приказ краљичиног живота, као и доказ статуса њихових некадашњих власника и њихових пријатељских односно родбинских веза са краљицом Наталијом.
У Конаку кнеза Милоша у Топчидеру поред сталне поставке заинтересовани посетиоци до краја године могу да виде изложбу „Ево мене, ето вас... Сећање кнеза Милоша”, отворену поводом двестоте годишњице Другог српског устанка, која на јединствен, узбудљив и несвакидашњи начин, у форми стрипа, оживљава сцене из једног од најзначајнијих периода модерне српске историје. Иако је стрип још увек популаран медиј, а догађаји инспиративни за стрип-стваралаштво, они се по први пут на овај начин приказују у музејском простору.
Посебну драж поставци дају аутентични предмети из овог периода, који прате причу.
Горан Ђукић Горски, стрип-цртач, црта приче бескрајно студиозно. Самоуверен у масовним сценама, са невероватним оком за детаље, просто приморава посетиоца да се после прочитане приче враћа на појединачне кадрове у којима се може уживати као у најбољим илустрацијама. Аутори изложбе кустоси Изабела Мартинов Томовић, Борислав Корица, Владимир Мереник и Бошко Љубојевић су, између осталог, желели да популаризују и оплемене ову ликовно-наративну форму, а уједно и да, кроз за музејску изложбу необичан медиј, прикажу познате догађаје у свим њиховим комплексностима.
Стална поставка у Конаку кнеза Милоша обухвата шест амбијенталних излагачких целина под називом „Живот у Србији у 19. веку“ (у приземљу) и поставку „Милош Обреновић– династија, историја, мит“ (на спрату).
Поставка у приземљу приказује промене у начину живота у Србији у 19. веку (у култури исхране и становања, неговању тела, одевању итд), утицаје вековног живота у оквирима Османског царства на поменуте сфере живота, али и постепено прихватање европских достигнућа и трендова.
Изложба на спрату Конака кнеза Милоша је посвећена творцу модерне српске државе кнезу Милошу, његовим заслугама за ослобођење од османске власти, као и значају који су његови наследници из династије Обреновић имали у српској историји 19. века.
Радно време Историјског музеја Србије: сваког дана од 12.00 до 20.00 часова, осим понедељка.
Радно време Конака кнеза Милоша: сваког дана од 10.00 до 17.00 часова, осим понедељка
