У својој новој књизи у издању “Лагуне”, Ивачковић описује пут од доба у којем су царовале грамофонске плоче и у којем је музика била ствар од животног значаја до времена у којем су се и плоче и живот давали у бесцење. На маргини главне теме – музике – Ивачковић говори о друштву и слому морала, не само код нас него и у свету. Кроз форму писама и дневничких бележака, изразито сентименталан када пише о златним данима популарне музике и своје генерације, али и непоткупљиво оштар кад сецира аномалије деведесетих и новог миленијума, Ивачковић у овој књизи исписује неке од својих најбољих текстова.
Иван Ивачковић, иначе рођени Зрењанинац, је за три деценије, колико је провео у новинарству, објавио око две хиљаде текстова у готово свим важним новинама у СФРЈ, СРЈ и Србији. Аутор је пет књига, међу којима су бестселери “Ролинг Стоунс: Уметност побуне” и “Како смо пропевали: Југославија и њена музика”. За књигу “Како смо пропевали” Ивачковић је добио награду “Десимир Тошић”, највеће признање које се у Србији додељује за публицистику.