По ономе што чини и колико успева да допринесе очувању и неговању народне културе и традиције, Сабор народног стваралаштва Србије, стекао је право да се сврста у сам врх светковина ове врсте. Град Врање и Туристичка организација града Врања, биће домаћини овој републичкој светковини народне уметности и подстицај како би се културна баштина и нематеријално културно наслеђе чувало и неговало. Сабор који ће се одржати у Врању је најважнија и најпрестижнија маинфестација изворног народног стваралаштва и традиционалне културе у Србији. То је национална, свеобухватна и завршна Смотра изворног стваралаштва у области игре, песме, свирке, ношње и народне глуме (обичаја), на којој се представљају најбољи, одабрани током године, на регионалним и покрајинским саборима народног стваралаштва. Ова манифестација је на специфичан начин важна за очување дела културне баштине, обзиром да представља оно најрепрезентативније из богате ризнице традиционалне културе већинског народа као и националних мањина Србије.
Народни сабори (или зборови) у нашој историји имају много потврда да су битни показатељи народног и државног живота. Први Сабор народног стваралаштва Србије организовао је Савез аматера Србије у Лесковцу пре више од четири деценије, затим се одржавао у Александровцу и Тополи. Овогодишњи 42. Сабор народног стваралаштва Србије значајано доприноси очувању и неговању традиционалне народне духовне културе, а предходили су му афирмисани регионални сабори: Хомољски мотиви у Кучеву, Црноречје у песми и игри у Бољевцу, Прођох Левач прођох Шумадију у Каленићу, покрајински сабори у Врбасу и Прилужју, сабори у Приликама, Прислоници, Дољевцу, Зајечару, Равнима, Рожанству и други. На саборској позорници у центру Врања 4. октобра ове године у 15,00 сати представиће се најбољи чувари традиције: играчи, певачи, вокални и инструментални солисти и групе народних свирача са аутентичним вредностима из својих средина. Тако ће се богата ризница народне традиције приказивати и истовремено чувати од заборава, преносећи је на млађе нараштаје.