Народ је овим фигурама испредао бројне легенде и размишљајући о њиховом настанку наденуо им име онога чега се највише плашио. Окамењене ђаволе су људи носили на леђима и трпели, а успели да одагнају кад су заноћили крај оближње цркве свете Петке. Друга легенда каже да су то окамењени сватови и младенци породице коју је ђаво преварио да венча брата и сестру.
Но, научници су утврдили да је Ђавоља варош настала као последица ерозије коју су донеле кишне падавине односећи део по део глиненог слоја, док су делови земље испод камених капа остали нетакнути. Кад се томе дода утицај ветра, сунца и температурних промена – настају земљане фигуре чудних облика какве видимо данас.
Док обилазите Ђавољу варош, испланирајте и да обиђете два необична извора. Ђавоља вода извире у близини вароши, а одликује је хладна и екстремно кисела вода пуна алуминијума, гвожђа, бакра и сумпора. Свега пар стотина метара даље је и Црвено врело, тако названо због боје коју добија захваљујући великој количини гвожђа.
Предлажемо вам да обиђете и рударска окна настала још у 13. веку кад је српски цар Урош довео Сасе ради ископавања гвожђа, злата, сребра и алуминијума. Улази у окна су веома уски, а само једно од њих, чији је улаз проширен, је донекле истражено и претпоставља се да је дугачко око 800 метара!

Инфо: Ђавоља Варош