Тителски брег прекида складну равницу Војводине простирући се дуж десне обале доњег тока реке Тисе, недалеко од њеног ушћа у Дунав.
Већ на први поглед бићете изненађени како се овакво узвишење нашло усред плодне равнице. С просечном надморском висином од 120 метара и дужином до 18 километара, ова веома интересантна лесна зараван представља изузетно значајан простор, али и локалитет у чијем обиласку ћете уживати.
Биљни свет Тителског брега сачињен је од више од 500 врста а њиме доминира патуљаста перуника, гороцвет, као и угрожени тамнољубичасти лук. Није реткост да током шетње наиђете и на лековито биље, као што су хајдучка трава, бели слез и камилица.
Стрми обронци брега „украшени” су заједницама лишајева какве се налазе на само три места у Европи.
Ни љубитељи гљива неће остати имуни јер Тителски брег је станиште степског смрчка и других ретких врста карактеристичних за степске крајеве.
У овом резервату живи и своје потомство гаји близу две стотине врста птица, међу којима су и грабљивице попут степског сокола, орла крсташа и различитих врста сова од којих је најпознатија мала ушара.
Уколико будете имали среће, током боравка на брегу угледаћете текуницу, глобално угрожену и заштићену врсту која је дом нашла на падинама Тителског брега, као и на пашњацима између Вилова и Лока. У овом крају живе и бројне врсте гмизаваца.
Боравак у резервату можете проширити обиласком видиковца и археолошког локалитета Калварија. Одавде можете видети добар део Баната и ушће Бегеја у Тису.
За овај крај карактеристичне су и лагумице, домови ископани у лесу на ободима брда. Данас се може видети тек понека од њих, коју локално становништво користи као оставу или вински подрум, док је већина с временом закопана под одроњеним брегом.
Чарде на Тиси као да позивају све госте да боравак заокруже уживањем у укусним рибљим специјалитетима. А ако волите роштиљ, пробајте локални специјалитет „Атилин мач”, назван тако по хунском освајачу за којег се верује да је у подножју Тителског брега окончао свој живот.
Инфо: СРП "Тителски брег"