На свега пола сата вожње од Новог Сада, односно сат и по од Београда, налази се један од најлепших и највећих националних паркова Србије – Фрушка Гора.
Омиљено излетиште становника свих околних места, она се протеже уз обалу Дунава и представља својеврсно зелено острво за бег од узаврелог асфалта. Посебно у летњем периоду.
О разноврсности биљног и животињског света на Фрушкој гори, још од времена када је заиста била острво у Панонском мору, данас сведоче откривени фосили морских шкољки, пужева и корала.
Шуме скоро у потпуности прекривају овај национални парк у коме се налази више од хиљаду биљних врста, од чега велики број спада у природне реткости Србије. Срећни и упорни посетиоци могу наићи на неку од 30 врста орхидеја, од којих чак 18 има међународни значај.
Ни животињски свет по својој разноликости не заостаје за биљним, а многе од овдашњих врста се налазе на Црвеној листи. Ово је место на коме су ретке птице свиле своја гнезда и тренутно једина тачка на којој орао крсташ, који се налази у категорији рањивих врста, подиже своје младе.
Једна од најпознатијих манифестација које се одржавају у овом националном парку јесте Фрушкогорски маратон. Већ више од четрдесет година са својих 19 стаза привлачи на стотине љубитеља шетања и трчања кроз природу.
Овај национални парк је и омиљена дестинација оних који се баве и бициклизмом и планинарење, али и свима који у слободно време једноставно воле да се врате природи. Планинари би требало да знају да фрушкогорске стазе варирају од лаганих до прилично тешких, а све су обележене ознакама које ће вас поуздано водити преко ове војвођанске лепотице.
А када дође време да се направи предах од рекреације – ту су излетишта и угоститељски објекти у којима се с лакоћом одмара и сумирају утисци.
Фрушка Гора радо угошћава и оне који овде дођу само како би „ленчарили“ на сунцу, удисали свеж планински ваздух пуним плућима заваљени у траву све док сат не покаже да је време да се запуте у неки од локалних ресторана и уживају у специјалитетима овог краја.
У античко доба, стари Римљани Фрушку гору су називали Алма монс што у преводу значи плодно брдо. О томе говори и то што се лоза се овде садила још у време римског императора Марка Аурелија.
Фрушка Гора је и данас један од синонима за виноградарство и пиће богова које омамљује сва чула. Тако у фрушкогорском виногорју можете да пробате врхунска вина од домаћих сорти грожђа као што су неопланта, жупљанка, скадарка…
Док боравите у овом крају, обавезно пробајте и бермет – ароматизовано пиће специфично за Фрушку гору, а које настаје мешањем вина и више врста ароматичног биља. Тачан рецепт је тајна која се генерацијама преноси с колена на колено малог броја локалних породица.
Медоносне липове шуме и ливаде којима се не може сагледати крај одувек су биле идеално станиште за пчеле. Локални пчелари су широм Фрушке Горе поставили своје кошнице и пчеле вредно раде не би ли свакоме ко се запути на ово зелено острво омогућиле да окуси прави природни мед који чини живот слађим.
На Фрушкој Гори је од 15. до 18. века подигнут велик број манастира, који су били центар духовног и политичког живота овог краја. Најпознатији међу њима су православни манастири - Крушедол, Ново Хопово, Старо Хопово, Јазак, Беочин, Шишатовац и Врдник - Раваница.
Остаци праисторије, утврђења, путеви и некрополе сведоче о првим насељавањима овог простору, а трагови рударства доказују и присуство старих Римљана.
Улога утврђења Фрушке Горе кроз историју, као важне стратешке тачке, била је да се контролише и брани околна територија. Најпознатија међу њима – Петроварадин и Врдничка кула – и данас говоре о смелим подухватима њихових градитеља и причају животне приче оних који су на њиховим бастионима будно мотрили на непријатеља.
Ова војвођанска лепотица није била поштеђена ни током Другог светског рата јер је често због своје позиције била поприште борби. Срећом, њена бујна природа је пружала уточиште свима онима који су од рата бежали, о чему данас сведочи споменик на Иришком венцу.
Инфо: Н.П. Фрушка Гора