Ако вас занима како је наш чувени научник који је био и први Србин који је докторирао на Бечком технолошком институту - усагласио дужину календарске и природне астрономске године, свратите у Музеј науке и технике у Београду. Изложба која је отворена до краја марта, обележава читав век откако је реформа јулијанског календара Милутина Миланковића прихваћена у Цариграду 1923. године.

Поставка базирана на архивским документима и личним предметима, приближиће вам нарочити догађај који се памти као револуционарна прекретница када је у питању календар који користи читав свет. Сазнајте зашто је Миланковићев календар био најпрецизинији и како је овај реномирани научник познат по теорији ледених доба, реформисао грегоријански и јулијански календар.

Упознајте великог математичара, астронома, геофизичара, климатолога, који се сматра оснивачем математичке климе а који је основао и катедру за небеску механику на Београдском универзитету, кроз причу о његовом детињству или патентима, као и кроз експонате коришћене у његово време.

Покушајте и да разумете зашто његова велика реформа календара, иако је усвојена пре 100 година - никада није примењена!