По чему свет треба да памти Србију? Који документи, рукописи, архиви и колекције заслужују да се нађу у документационој баштини од универзалне вредности? Све то записано је у програму „Памћење света” који је УНЕСЦО покренуо 1992. године.

На тој листи налазе се Мирослављево јеванђеље, Архива Николе Тесле и Телеграм објаве рата Аустроугарске Србији.

Најстарији документ из Србије који је своје место нашао на Унесковој листи је богослужбена књига која је по наредби кнеза Мирослава исписана и украшена 1180. године. Текст на ћирилици ручно писан пером и мастилом прати готово 300 илустрација с религиозном тематиком.  Осим уметничке вредности те минијатуре имају и велики историјски значај. Мирослављево јеванђеље чува се у Народном музеју у Београду, док се фототипска издања у тиражу од 299 примерака налазе у елитним библиотекама широм света.

На листи је богата архива једног од највећих светских умова. Никола Тесла је оставио за собом више од 16000 оригиналних докумената, историјско-техничке експонате, фотографије, књиге, часописе. Архива чувеног научника чува се у Музеју Николе Тесле у Београду који посетиоцима представља неке од најважнијих Теслиних проналазака, али и  предмете из његовог приватног живота.

Телеграм који је формално означио почетак Првог светског рата такође је под заштитом УНЕСЦО-а. Објава рата Аустроугарске Србији у неколико редова исписаних на француском језику послата је 28. јула 1914. године из Беча српском министру иностраних послова у Нишу. Чува се у архиву Србије у Београду.

Светски регистар културне документационе баштине пандан је светском регистру културне баштине за непокретне споменике културе.