Градитељи масивних бедема, ширине и до два метра, пратили су током градње облик планине због чега је утврђење добило облик неправилног вишеугаоника. Одлична стратешка позиција средњевековног града који је с три стране окружен реком, чинила је Маглич идеалним за одбрану оближњих манастира Жиче и Студенице од похода надолазеће турске војске. Када је ипак потпао под турску управу, Маглич је проглашен за седиште нахије ширег подручја.
Данас на стени изнад Ибарске клисуре стоје снажни камени зидови и седам великих кула. Прилично очувана донжон кула посетиоцима пружа прилику да добро осмотре амбијент у коме су некада давно живели и радили господари утврђења. Унутар заштитног обруча града пронађени су остаци пекаре, палате, цистерне за воду, као и цркве посвећене Св. Ђорђу с готичким елементима градње.