Иако је нестало пре неколико стотина година, Римско царство је и даље предмет фасцинације бројних истраживача, археолога и љубитеља античке историје и културе. Лоцирана на источној граници некадашњег царства, територија данашње Србије представља место где су вођење најжешће битке како против спољних непријатеља тако и за превласт у оквиру царства.
Од Сирмијума на северу до Јустинијане Приме на југу, у Србији постоји чак 7 изузетних локација које причају причу о најмоћнијој држави свог времена и о чак 16 императора који су рођени на тлу Србије.
Некада моћни римски град и трговачки центар Сирмијум, родни је град чак 5 римских царева Деције Трајана, Аурелијана, Проба, Максимијана Херкулија и Грацијана. Остаци царске палате, аквадукта, градских вила и тврђава, посетиоцима пружају могућност да осете атмосферу једне од четири престонице Римског царства која је цветала од 1. до 4. века на простору данашње Сремске Митровице.
Инфо: Царска палата Сирмијума
На стратешки важном месту ушћа Саве у Дунав, леже остаци једног од главних насеља покрајине Мезије, Сингидунума. По доласку Римљана на простор који су до тада насељавали Келти, Сингидунум је претворен у војни логор који је врхунац своје моћи достигао доласком Флавијеве IV легије 86. године. Преплитање старих римских грађевина с архитектуром 21. века, подсетиће вас да су давно пре модерних зграда, коловоза и аутомобила на овом простору живели народи толико слични нама, а опет тако различити од нас.
Некадашњи војни логор Виминацијум и даље чува аквадукт и саркофаге који причају причу о храбрости Римљана и посебном статусу који је овај град уживао у то доба. Статус колоније добијен у 3. веку, омогућио је граду да издаје сопствени новац, а туристима који посете његове остатке увид у јединствену римску технику ковања новца.
Инфо: Археолошки парк Виминацијум
Како би се припремио за рат против Дачана, римски цар Трајан је почетком 2. века исклесао стрмовит, обалски пут дуж реке Дунав. Како би означио завршетак радова, цар дуж пута је поставио камену таблу са натписом на латинском данас познату као Трајанова табла. Данас тим истим путем иду они који су о овом рату читали у књигама, повремено се задржавајући крај остатака тврђава Диана и Понтес подигнутих ради одбране од варвара. Уз тврђаву Понтес налазе се и остаци Трајановог моста који је повезивао леву и десну обалу Дунава.
Да љубав према мајци не познаје границе доказао је император Галерије Валерије Максимилијан, када је у Гамзиграду изградио раскошну палату Феликс Ромулијану посвећену његовој мајци Ромули. Када се нађете лице у лице са високим античким стубовима изграђеним у 3. и 4. веку, разумећете због чега су остаци ове палате уврштени у UNESCO-ву Листу светске културне баштине. У повратку са локалитета у Гамзиграду, обавезно свратите до оближњег града Зајечара где се у Народном музеју чувају најлепше фреске и мозаици из Фелиx Ромулијане.
Инфо: Феликс Ромулијана
Медијана, некада раскошно предграђе античког града Наисуса, изграђена је за време владавине Константина Великог, као резиденција у којој су одседали краљеви приликом посета овом граду. Прошетајте ходницима којима су ходали римски императори. Разгледајте живописне мозаике и остатке римских терми и житнице који дочаравају део раскоши јединствене царске резиденције изграђене у 4. веку.
Инфо: Медијана
Остаци базилика и аквадукта као и улица с колонадама, чине римски град Јустинијана Прима једним од најзанимљивијих античких локалитета на Балкану. Град који карактерише богато наслеђе античке и хришћанске архитектуре, изградио је император Јустинијан И у 6. веку. Посета престоници покрајине Илирик, на простору садашњег Царичиног Града код Лесковца, идеалан је начин да се заврши прича о римским царевима јер је у исто време и најјужнија и најкасније изграђена знаменитост из периода када су Римљани владали овим просторима.
Инфо: Јустинијана Прима
Дунавски пут вина
Још су стари Римљани дунавску долину сматрали једном од најбољих регија за производњу вина. Данас Дунав повезује три српска винска рејона београдски, сремски и неготински, сваки са посебним сортама вина и бројним специфичностима.
Београд је једна од ретких престоница која на својој територији има засаде винове лозе. На падинама околних планина Авале и Космаја, узгајају се вина којима дифузна светлост Дунава и Саве даје екстрактан и снажан укус.
Недалеко од Београда налази се Смедерево, град у чијој су околини још стари Римљани гајили лозу и правили вина. Античку традицију наставили су српски владари у 15. веку, а 1909. године вински подрум Годомин произвео је питко бело вино од аутохтоне сорте смедеревка, која је и данас заштитни знак овог краја. Смедеревка је бело вино високе киселости и пријатног мириса, које у најбољим годинама добија укус ваниле.
У фрушкогорском виногорју, у сремском рејону, производе се углавном бела, свежа и хармонична вина. Овде можете пробати и два вина карактеристична за овај крај. Једно је бермет, ароматизовано вино са заштићеним географским пореклом. Друго је аусбрух, дезертно вино које се прави од пробраног грожђа касне бербе.
Неготинска Kрајина један је од дунавских рејона вина где се винова лоза узгајала још од античког доба. Лоциран у брдовитом планинском региону Ђердапске клисуре, неготински крај познат је по засадима црне тамјанике, аутохтоне сорте овога краја из које се добија вино споја цветних, воћних и зачинских укуса руже, сувог грожђа и босиљка. Поред слатког вина од црне тамјанике, овде се праве и интензивно црвена вина пријатног букеа.