Као неизоставни део сваког славља (рођења, крштења, венчања...), ракија је пиће с којим домаћини дочекују и испраћају драге госте.
Прави се дестиловањем разних врста воћа. Тако у Србији можете пробати ракију од дуње, кајсије, малине, грожђа, јабуке... У зависности од количине алкохола могу бити благе или љуте, а оне са већим садржајем шећера, као што је кајсијевача, омиљене су међу лепшим полом. Ритуал прављења ракије задовољство је за целу породицу, али и чланове комшилука.
Најпознатија међу ракијама је шљивовица, коју у Србији прави готово свако сеоско домаћинство. Србија је један од највећих светских произвођача шљива, а чак 70% рода користи се за производњу шљивовице. Прави се од ферментисане комине, кљука или сока од шљиве на стари проверен начин.
Једанпут дестилована ракија са малим садржајем алкохола, назива се још и мека и користи се за прављење Шумадијског чаја. Када се поступак дестилације понови, добија се ракија препеченица чији проценат алкохола обично износи око 40% до 45%, а понекад сеже и до 70%.  С протоком времена ракија је све боља, те је ракија стара неколико деценија посебно цењена.
На планини Златибор налази се село Шљивовица, названо по чувеном српском пићу, а ракија спремљена по рецептури из овог села добила је од Европске комисије географски сертификат, као први српски бренд са заштићеним географским пореклом.
Ракија од шљиве са додатком бобица клеке - клековача, специјалитет је западне Србије, док се у околини града Пожеге прави шљивовица од аутохтоне сорте пожегаче, такође заштићеног географског порекла.
Традиционалан начин сервирања ракије подразумева и посебан прибор, те се тако национални напитак број један пије из литрића, чокањчића, чутура, док се мека ракија пије из рукатке – чашице са рукохватом.