Природа

Дивчибаре су познате по прелепим ливадама богатим меком бујном травом и великим површинама прекривеним најлепшим цветом овог региона – нарцисом – који се бели дуж њених обронака. На зеленим пашњацима Дивчибара, познаваоци биљака уочиће различите врсте лековитог биља укључујући хајдучку траву, велебиље, мајчину душицу, пелин и матичњак. Широм планине смењују се четинарске шуме пуне белог и црног бора, јеле, смрче и клеке, с листопадним шумама брезе, букве, јасена и храста.
У летњим месецима, у шумама букви и јела, плаве се плодови боровнице, а ако се мало потрудите, можете да нађете и шумске јагоде, дивље малине и купине, као и јестиве гљиве које током сезоне често заврше на локалним пијацама и трпезама. Међу популацијама пернате дивљачи најзаступљенија су јата креја, јаребица камењарка, шареног и сеоског детлића, као и планинског славуја, а на планини можете видети и срне, зечеве, веверице, дивље свиње и куне.
Масив Маљена пресеца велики број речица и потока који припадају сливовима Колубаре и Западне Мораве. Међу њима је посебно интересантна река Манастирица, која извире под „Краљевим столом” и прави веома атрактиван водопад висок близу 30 метара, познат по имену „Скакало”. Овај предео обилује и многим изворима од којих су најпознатији Жујан, који се налази у пространој мочварној ливади, Хајдучка чесма на вису Чубрица и Маркови чанци.

Садржаји

Како бисте што боље упознали све чари које овај планински драгуљ пружа, можете у истраживање кренути пешке, пратећи једну од бројних пешачких стаза које воде ка најинтересантнијим врховима Дивчибара.
Пешачку стазу „Љути крш” многи сматрају најлепшом међу њима, јер се с ње пружа прекрасан поглед низ кањон чудесне Црне реке. Уколико пак желите да планину обиђете у нешто бржем темпу, изаберите једну од бициклистичких стаза која ће вас провести кроз најлепше пределе Дивчибара у ритму који сами одредите.
У самом центру Дивчибара налази се ски-стаза прикладног назива „Центар” која се дужином од близу 600 метара протеже по северним обронцима планине. Због нешто оштријег нагиба ова стаза није погодна за почетнике, већ је намењена нешто напреднијим скијашима. Посебна драж стазе је поглед који се пружа с њеног врха на планинске венце западне Србије.  А невероватан ужитак је ноћно скијање – ова стаза једина је на Дивчибарама осветљена од подножја до врха. Код одмаралишта „Змај” и на вису „Стражара” налазе се три мање ски-стазе које су идеалне за почетнике. Током зимске сезоне ту је и школа скијања, која ће почетницима помоћи да успешно направе своје прве скијашке кораке.
У лето, жичара на Црном врху опет ради пуном паром – госте води на панорамску вожњу. А бројни кошаркашки, тениски и рукометни терени такође пружају велик број прилика за спорт и забаву током сувљег дела године.

Знаменитости

У близини Дивчибара налазе се бројни манастири – Ћелије из 13. века, Јовања из 15. века, као и манастир Лелић сазидан почетком 20. века, који вам могу дати мало духовног отклона од свакодневице.
У близини Дивчибара налазе се Таорска врела – један од најлепших каскадних слапова у Србији. Док сте у овом крају, предлажемо да обиђете и оближње Ваљево. Можете се прошетати кроз стару чаршију, посетити Народни музеј и бројне ликовне галерије, или пак свратити до оближњег села Струганики обићи родну кућу војводе Мишића, једног од најзначајнијих српских војсковођа у Првом светском рату.
Овај крај познат је и по бројним живописним селима. Тако је могуће наћи смештај на Дивчибарама или на целој планини Маљен у неком од ушушканих сеоксих домаћинстава. Срдачни и гостољубиви домаћини учиниће да проведете одмор у аутентичном амбијенту села западне Србије гостећи се чувеним гибаницама, дуван чварцима, сиром и кајмаком и све то уз чашицу домаће ракије од Шљиве - заштитним знаком ваљевског краја. Препустите се шетњама уз планинске потоке или дружењу са питомим јарићима, овчицама и кравама које мирно пасу на маљенским пашњацима.
Током целе године на Дивчибарама се одржавају разноврсне културне и спортске манифестације. Музички фестивал Mountain Music Fest, који се одржава током августа, окупља велики број младих који поред сјајне музике могу учествовати и у спортским активностима попут зип-лајна, јоге, кросфита...
Изузетна лековита својства ове планине препозната су и од стране Климатолошког института Србије који је 1963. године прогласио Дивчибаре за „климатско лечилиште”.