Међу пажљиво одабраним локалитетима које треба очувати и промовисати због велике вредности за човечанство – нашли су се и споменици и природни предели из Србије. Тако су на Светску листу културне баштине уписани средњевековни манастири Студеница, Стари Рас са Сопоћанима, средњевековни споменици на Косову, али и палата Гамзиград – Феликс Ромулијана као једини локалитет из античког доба на овој листи.
Због велике естетске вредности, али и доприноса разумевању средњевековних обичаја, своје место на листи нашли су и стећци – надгробни споменици јединствени на овим просторима. Светски регистар културне документационе баштине, познат под називом „Памћење света”, уврстио је на своју листу документе из Архива Николе Тесле, Телеграм објаве рата Аустроугарске Србији као и Мирослављево јеванђеље.

Породична слава – прослава породичног свеца заштитника која се изводи уз обиље ритуала, део је нематеријалне културне баштине Унеска, а на листи Нематеријалног културног наслеђа „друштво јој праве“ и традиционална народна игра – коло, певање уз гусле, злакуско лончарство, а од 2022. и друштвене праксе и знања у вези са припремом и употребом традиционалног пића од шљиве – шљивовице.

Постоје  предели у Србији у којима већ вековима влада хармонија између људских активности и природне средине. У циљу одржавања овог крхког баланса између човека и природе, Унеско је два природа резервата у Србији уврстио у свој програм „Човек и биосфера”. Уколико желите да одмор проведете у једном од резервата природе под заштитом Унеска, посетите Бачко Подунавље и уживајте у шетњама, пловидби бродом и боравку у сеоским домаћинствима крај Дунава. А можете се одморити и на једном од планинских врхова Голије која је заједно с простором оближњег манастира Студеница проглашена Резерватом биосфере Голија – Студеница.