Грађени под утицајима византијске архитектуре, романике и барока, српски манастири одликују се великом стилском разноврсношћу и лепотом живописа. Тако у њима можете видети неке од најлепших фресака средњег века осликаних у стилу вештих сликара Византије. Њихов настанак блиско је повезан с настанком српске државе, тако да средњевековни српски владари нису штедели новца када су подизали велелепне задужбине у којима су и крунисани и сахрањивани.
У средњем веку, у већини европских земаља црква је представљала центар духовне и културне делатности, те су и српски манастири убрзо постали важни центри образовања и културе. У најтежим временима средњевековни српски манастири представљали су чуваре националног идентитета српског народа.
У Србији се налази више од две стотине манастира од којих су 54 проглашена споменицима културе, а неколико средњевековних српских светиња заштићене су на међународном нивоу. Тако су се на Унесковој листи светске културне баштине нашли: Стари Рас са Сопоћанима, манастир Студеница и средњевековни српски манастири на Косову и Метохији – Дечани, Грачаница, Пећка патријаршија и Богородица Љевишка.
