Током осмадесетих година Терра је у оквиру бивше Југославије стекла изузетан углед међу вајарима, те је било престижно добити шансу за рад у Симпозијуму. Атмосфера је била изузетна, стваралачка, нестварна, чинило се понекад метафизичка. Уметници и критичари у великом броју хрлили су у Терру бар на један дан да осете ову атмосферу. Њихов стални дијалог делимично је иницирао настанак новог пратећег пројекта.
Притисак на Терру је био снажан, те да би омогућили већем броју уметника да експериментишу и реализују своје уметничке поетике у теракоти домаћини су (ту пре свега мислим на Слободана Којића као руководиоца Терре) ослушкујући потребе уметника и критичара, а посебно ослањајући се на идеју Саве Степанова, осмислили пратећи пројекат под називом Концепт. Он је започео са реализацијом 1991. године и имао је 8 издања све до 1998, године када је реализовано последње издање. Овај пројекат је окупио велики број уметника и критичара који су у њему учествовали. Замишљен је тако да сваке године један критичар поставља тему и врши селекцију уметника који бораве у Кикинди и Симпозијуму неколико дана (2-3). Број уметника је варирао и кретао се од 17- 33. Њихов пристанак да учествују је значио да прихватају задату тему и да у оквру ње развијају свој нови пластички концепт мањег формата (галеријски формат), Овакав формат био је примерен њиховој дужини боравка у Симпозијуму и могућности реализације рада у кратком временском периоду. У пројекту су увек учествовали и уметници из редовног сазива, а њима су се придруживали остали.
Отвореност и толеранција Терре као и њена љубав и афинитет према експерименту најбоље су се могли транспоновати кроз пројекат Концепт. Он је био приступачан, не само вајарима већ и уметницима из других умртничких дисциплина: сликарима, графичарима, фотографима...свим онима који су имали потребу да се, макар на кратко изразе кроз овај податни природни материјал који је чинила теракота. Мали формат скулптура је био захвалнији за различите експерименте, за покушаје иновирања, тражења новог изражајног решења, за процесуални рад...
У пројекту је учествовало седам уметничких критичара: Сава Степанов (теме: Коцка-1991. Стуб-1992.), Ирина Суботић (тема Земља-Небо-1993.), Бела Дуранци (тема Бразда-1994.), Весна Ђурђевић (тема Печат-1995.), Светлана Младенов (тема Укрштање-1996), Александра Естела Бјелица (тема Круг-1997), Љиљана Ћинкул (тема Кућа-1998.). На ове теме истраживало је преко 200 уметника.
На изложби у Музеју Терра својим пластичким концептима представиће се уметници: Коста Богдановић, Мирослава Којић, Слободан Којић, Александар Буквић, Младен Маринков, Павле Пејовић, Анте Мариновић, Ђорђије Црнчевић, Славољуб Радојчић, Сретен Милатовић, Добривоје Крговић, Тања Остојић, Зоран Пантелић, Габријел Глид, Ненад Шошкић, Растислав Шкулец, Слободан Ера Миливојевић, Душан Петровић, Драгослав Крнајски, Нина Коцић, Милан Рамаји, Дарија Качић, Душан Оташевић, Дејан Анђелковић /Јелица Радовановић, Марина Поповић, Милета Продановић, Драгана Парлаћ, Милан Блануша, Мирољуб Стаменковић, Анка Бурић