У четвртак, 20. априла 2023. године у 17.00 часова у Историјском музеју Србије, након уводних речи др Душице Бојић, директорке Музеја, госпођа Маја Гојковић, потпредседница Владе и министарка културе, отвориће изложбу „Чекајући сталну поставку”.
У оквиру церемоније свечаног отварања, сопран Наташа Тасић Кнежевић ће уз клавирску пратњу Саше Кнежевића извести композицију „Нимфа” Петра Крстића.
Изложба ће бити доступна посетиоцима од петка 21. априла.
У години обележавања 60 година од оснивања, Историјски музеј Србије изложбом „Чекајући сталну поставку” пред посетиоце износи највредније предмете из својих збирки који су из заоставштине две нововековне српске династије – Карађорђевић и Обреновић.
Изложба је конципирана тако да даје увид у поједине целине будуће сталне поставке – у централној и бочним салама презентовани су предмети који су припадали родоначелницима и њиховим наследницима из династија Карађорђевић и Обреновић, а у остатку простора представљени су период преднемањићких и немањићких владара, пад српске средњовековне државе под османску власт, као и период српске Деспотовине.
Међу бројним оригиналним експонатима историјским значајем се пре свих издвајају инсигније краља Петра I Карађорђевића – шар, жезло, копча за плашт, крунидбени плашт од венецијанског плиша и свиле оивичен хермелином и једина сачувана српска круна, изливена од гвоздене ручке топа вожда Карађорђа, по нацрту професора Михаила Валтровића, у чувеној радионици браће Фализ у Паризу.
Поставку употпуњују оригинална платна Арсенија Петровића, Ђорђа Теодоровића, Стевана Тодоровића, Уроша Кнежевића, Паје Јовановића, Уроша Предића и других изврсних уметника.
На изложби ће бити премијерно представљене и идеалне реконструкције круна и одежди српских средњовековних владара и владарки, израђених у циљу освежавања колективног сећања на овај период српске историје, а за будућу сталну поставку која ће приказати прошлост ових простора од неолита до краја 20. века.
Посетиоци ће моћи да виде реконструкције круна цара Душана, краља Милутина и деспота Стефана Лазаревића, рад познатог филигранисте Горана Ристовића Покимице, круне царице Јелене, рад вајарке Јасминке Бркановић, и круне Јелене Анђел, у народу познате као Анжујске, израђене у златарској радионици Марсела и Симона Чивљака, као и реконструкције одежди Михаила I Војисављевића, односно Милутина и Драгутина из периода детињства, које је урадила костимографкиња Јелена Стокућа са сарадницима.
Круне су ручно рађене старим техникама на основу сачуваних писаних извора и фресака из манастира Лесново, Манасија, Студеница и Сопоћани, а у консултацијама са бројним релевантним стручњацима.
Изузетна важност изложених оригиналних и реконструисаних предмета огледа се не само у томе што пружају драгоцене податке о њиховим власницима, представљајући тако непроцењив извор за истраживаче многих научних дисциплина, већ и због чињенице да је сачуван само мали део заоставштине српских владарских династија.
Разлог за то су пре свега историјски догађаји који су обележили прошлост српског народа – вишевековна османска владавина, ратови, династичке смене, пљачке и разарања, прогон, небрига...
Изложба ће у наредном периоду бити обогаћивана новим реконструкцијама круна и других инсигнија, које су у процесу израде, тако да ће се пред посетиоцима наћи и круне краља Михаила I Војисављевића, краљице Симониде, краља Твртка I Котроманића и деспота Ђурађа Бранковића.
Аутори концепције изложбе су др Душица Бојић, Слађана Бојковић и Тијана Јовановић Чешка, дизајн поставке је осмислила кустоскиња Изабела Мартинов Томовић, док су у припреми и реализацији изложбе учествовали кустоси Музеја.
Од петка 21. априла, заинтересовани посетиоци могу да виде изложбу сваког дана, осим понедељка, у периоду од 12.00 до 20.00 часова (продаја улазница до 19.00 часова).
Изложба се реализује под покровитељством Министарства културе Републике Србије.