U četvrtak 10. marta 2022. godine Muzej naivne i marginalne umetnosti otvorio je Salon Oto Bihalji-Merin (Nemanjina 3, Beograd) za javnostdogađajem Ja živim sa umetnošću. 

Događaj je svečano otvorila ministarka kulture i informisanja i potpredsednica Vlade Republike Srbije, Maja Gojković. Nakon uvodne reči direktorke MNMU, dr Ivane Bašičević Antić, o kritičkim doprinosima Oto Bihalji-Merina, ali i o Otu kao autentičnom čoveku, odanom prijatelju i strasnom ljubitelju umetnosti govorili su njegovi saradnici i prijatelji, prof. dr Ješa Denegri i kustoskinja Biljana Tomić.

Sa idejom da se nastavi misija Ota Bihalji-Merina (1904-1993), jednog od najznačajnijih teoretičara i afirmatora naivne umetnosti u svetu, vođena naprednim idejama ovog istaknutog književnika, kritičara, publiciste i esejiste, njegova kćer - Mirjana Bihalji Šoenberner, Muzeju naivne i marginalne umetnosti donirala je salon u kome je Oto proveo poslednje decenije svog života. Ovde, u Nemanjinoj ulici broj 3 u Beogradu, gde je živeo sa suprugom Lizom koja mu je bila i najbliži prijatelj i saradnik, nastajali su brojni stručni tekstovi Ota Bihalji-Merina posvećeni novim pojavama u našoj jugoslovenskoj, ali i svetskoj umetnosti. Za Ota i Lizu Nemanjina 3 je bila idealna adresa, budući da je blizina železničke stanice omogućavala brz i lak odlazak na brojna putovanja koja su ispunila njihove živote. Ovaj stan, danas Salon Oto Bihalji-Merin u sastavu Muzeja naivne i marginalne umetnosti, čuva autentičan Otov radni kabinet, upravo onakav kakvim ga je on ostavio, kao i njegovu bogatu stručnu biblioteku i dragocenu arhivsku građu, koji će sada biti dostupni poštovaocima i istraživačima njegovog dela.

Iza ogromnog životnog i profesionalnog iskustva ovog uglednog autentičnog graditelja moderne misli, ostaje neizmeran vidljivi i nematerijalni trag: brojna izdanja prevedena gotovo na sve svetske jezike, značajni izložbeni projekti širom sveta, pozorišne predstave, tribine, snimljeni filmovi i radio emisije. Poznavao je, družio se, dopisivao, delio svoje napredne ideje sa velikim brojem slavnih ličnosti, presudnih za stvaranje savremenih tokova u književnosti, umetnosti, muzici i politici, počev od Tomasa i Hajnriha Mana, Brehta, preko Malroa, Sartra i Maksima Gorkog, Hemingveja i Foknera, Pikasa, i mnogih drugih. Šezdesetih godina u Austriji dodeljuju mu Herderovu nagradu za sporazumevanje naroda posredstvom umetnosti, a u Nemačkoj je kao prvi Jugosloven dobija Krst za zasluge u odbrani nemačke umetnosti od nacizma.

Od posebnog je značaja angažovanje Ota Bihalji-Merina u uključivanju  naivnih umetnika tadašnje Jugoslavije, a posebno onih sa područja Srbije, u sferu naših i svetskih likovnih zbivanja, krajem šeste decenije dvadesetog veka. Ono se ogleda u velikom broju knjiga, kataloga izložbi, tekstovima u novinama i časopisima, posredovanju i organizovanju velikog broja izložbi u internacionalnim okvirima, radom u selektivnim komisijama, učestvovanjem u radu simpozijuma, organizovanim predavanjima, otvaranjima izložbi, prepisci i kontaktima sa umetnicima, kao i našim i stranim kritičarima i teoretičarima umetnosti.

Salon će biti dostupan za posete uz prethodnu najavu na mejl: info@mnmu.rs.