Srbija se, sa svojim autohtonim sortama vinove loze i hrabrim, inovativnim i radoznalim vinarima, uspešno uključila u trend stvaranja vina iz amfore, obnavljajući i iznova otkrivajući prelepu i hiljadu godinama staru vinsku tradiciju.
Vino može da nas nauči mnogo o mestu na kom je nastalo, da nam ispriča priču o kulturnom nasleđu jednog naroda, da verno odražava geografske odlike nekog prostora, a ponekad kroz vino možemo da naučimo i nešto o istoriji. Amfore se vezuju za prapočetke proizvodnje vina koja seže daleko u prošlost, a njihova današnja popularnost u savremenom vinarstvu omogućava nam da zavirimo u stara vremena Vina antičkog stila, proizvedena u amforama ponovo osvajaju svet, a veoma su popularna i u Srbiji.
Proizvedena najčešće od belog grožđa, ona su ipak bliža crvenim vinima po strukturi. Boja im je duboka, ćilibarna i narandžasta, a ukus pun, čvrst, trpak i suv. Mirišu upečatljivo, zrelo i začinski, rustično i drevno.
Atraktivna metoda čuvanja i odležavanja vina u amforama podrazumeva upotrebu glinenih posuda, često ukopanih u zemlju, u kojima sok od grožđa fermentiše zajedno sa pokožicom, bez previše intervencije vinara. Arheolozi i istoričari kažu kako su se prva vina na svetu proizvodila baš na taj način. Retke su prilike da degustiramo nešto što se na isti način proizvodilo pre 8.000 godina, a još je neobičnija činjenica da, nakon svih tih milenijuma, ova vina ponovo ulaze u avangardu vinarskog poziva.
U Srbiji, vina se proizvode u amforama od severa do juga zemlje, u svim važnijim vinogorjima.
Na samo desetak kilometara od Niša, Podrum Malča čuva vina na isti način kao što se to radilo još dok se njihov grad zvao Naissus, u amforama teškim hiljadu kilograma. U Srbiji ovu staru tehniku koriste i druge vinske kuće kao što je vinarija „Baša Vino“ sa Fruške gore.
Na Fruškoj gori je i vinarija Vinčić, koja od grašca u amfori stvara jedinstvenu aromu, kao i vinarija Kovačević gde sa jednakom strašću prave i vina iz amfora, kao i ona savremenog izraza.