Rakija

6 MIN

U Srbiji se rakije prave od različitog voća – jabuke, kruške, kajsije, grožđa – ali nijedna od tih rakija po značaju ni ne prilazi šljivovici.

Šljivovica – srpska voda života

Da li je slučajno to što se francuskom jeziku voćni destilati zovu se “eau de vie”, voda života, a kod nas se pri ispijanju rakije uvek govori “živeli”? Moćni, aromatični destilati kao što je rakija prvobitno su bili lekovi namenjeni produžetku života, a to su, u osnovi, ostali i do danas: rakija je piće koje prati sve faze života, ispija se i srećnim i tužnim povodima, pospešuje cirkulaciju i bodri duh. U Srbiji se rakije prave od različitog voća – jabuke, kruške, kajsije, grožđa – ali nijedna od tih rakija po značaju ni ne prilazi šljivovici, tradicionalnom piću duge istorije i ogromnog značaja za svakodnevan život u našoj zemlji.

Proces proizvodnje rakije relativno je jednostavan. Zrelo voće se bere, ostavlja da fermentiše i potom destiliše u bakarnom kazanu. Ovde, naravno, postoji veliki broj finesa i međufaza koje prave razliku između loše i dobre rakije, ali osnovni postupak dovoljno je jednostavan da omogući seoskim domaćinima da se sami bave ovim ugodnim poslom kraj “vesele mašine”, kako se ponegde naziva kazan za destilaciju sa pratećom opremom.

Rakija od šljive je moćno, aromatično piće koje se može služiti i kao aperitiv i kao dižestiv.

Šljivovica je piće širokog spektra izraza. Kod mladih rakija, aroma je u većoj meri određena karakterom samog voća, dok odležale rakije razvijaju plemenite tonove koje nalazimo u konjaku i srodnim pićima. Osnovna, voćna baza, koju rakiji daju plodovi šljiva, čak i u tim rakijama je uvek prepoznatljiva.

Rakija od šljive je moćno, aromatično piće koje se može služiti i kao aperitiv i kao dižestiv, a svakako zaslužuje uparivanje sa vrhunskom hranom. Rakija od šljive odlično prati tradicionalno srpsko meze, čiji je nezaobilazni deo zrelo, dimljeno meso – šunke ili pršute, kao i kajmak i beli sirevi. U oba slučaja važi pravilo da hrana koja prati rakiju ne sme da bude preslana, a dozvoljene su i slatke note, kao, na primer, kod zapečene suve šljive rolovane pršutom, koja se odlično slaže sa veoma zrelim rakijama.

Temperatura služenja šljivovice je oko 20 stepeni, s tim što se mlađe rakije mogu, naročito ako se služe kao aperitiv, mogu služiti i na nešto nižoj temperaturi koja će istaći arome voća.

Srpska rakija – baština čovečanstva

Prirodna rakija od šljiva, tačnije proces njene izrade i prateće tradicije, upisani su 2022. godine na UNESCO reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva! Na ovoj listi nalaze se običaji od velikog značaja za svetsku kulturu – tu su, na primer, i tradicionalna kineska obrada čaja, pečenje bageta u Francuskoj ili destilovanje ruma na Kubi…

Sve je počelo 2021. godine, kada je Centar za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije pri Etnografskom muzeju pripremio opsežan predlog UNESCO-u, a u kome je detaljno opisan tradicionalni proces pečenja rakije u Srbiji. U pripremu ovog predloga uključile su se i lokalne zajednice i institucije, koje su obezbedile potreban etnografski materijal, a komisiji UNESCO poslati su i uzorci srpske rakije.

Sve je počelo 2021. godine, kada je Centar za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije pri Etnografskom muzeju pripremio opsežan predlog UNESCO-u.

Šljivovica proizvedena u našoj zemlji još je 2016. godine od Evropske unije dobila sertifikat o geografskom poreklu i od tada nosi zaštićeno ime „Srpska šljivovica“.

Usvojena 2003. godine, Konvencija o zaštiti nematerijalne kulturne baštine promoviše očuvanje znanja koja su značajna za očuvanje tradicionalnih zanata. Šljivovica proizvedena u našoj zemlji još je 2016. godine od Evropske unije dobila sertifikat o geografskom poreklu i od tada nosi zaštićeno ime „Srpska šljivovica“.

– Upis znanja i veština potrebnih za pripremu šljivovice u domaćinstvu i njenu upotrebu u svakodnevnoj i običajnoj praksi na UNESCO Reprezentativnu listu, značajno doprinosi povećanju vidljivosti nematerijalnog kulturnog nasleđa na nacionalnom i lokalnom nivou, kao i međunarodnoj promociji „živog nasleđa“ Srbije – naveli su prošle godine u Ministarstvu kulture, reagujući na vest da je u Rabatu u Maroku doneta odluka koja je ozbiljan korak napred za međunarodnu promociju našeg tradicionalnog pića.