Kopaonik

8 MIN

S dužinom od 80 kilometara, Kopaonik je najveći planinski masiv u Srbiji i jedna od najpopularnijih destinacija, kako u zimskim tako i u letnjim mesecima.

Priroda

S dužinom od 80 kilometara, Kopaonik je najveći planinski masiv u Srbiji i jedna od najpopularnijih destinacija, kako u zimskim tako i u letnjim mesecima. Svoj naziv duguje brojnim rudnim bogatstvima koja su ovde iskopavana od davnina. Preko 200 sunčanih dana svake godine donelo je ovoj planini nadimak „planina sunca”, a nemali broj ljudi tepa mu i nadimkom Kop. Planina na kojoj je većina srpskog stanovništva naučila kako da skija, poznata je po stazama pogodnim za početnike i za iskusne skijaše, kao i za snoubording i jedinstvenu vrstu paraglajdinga koja kombinuje letenje i skijanje. Kada dođe proleće i otope se zadnje pahulje snega, Kopaonik se pretvara u oazu zelenila s prijatnom temperaturom koja je savršena za opuštanje ali i uživanje u raznim planinskim sportovima.

Šetajući njegovim šumama proći ćete pored čak 1.600 različitih vrsta biljaka, od kojih su četiri ugrožene u Evropi.

Planinu Kopaonik naročito atraktivnom čini prepoznatljiv pejzaž s gustim četinarskim šumama. S visokih planinskih vrhova Kopaonika, pruža se pogled do Šar-planine, Komova i Stare planine, i u njemu možete uživati dok punim plućima udišete svež planinski vazduh.
Zbog izuzetnih prirodnih vrednosti Kopaonik je proglašen nacionalnim parkom. Šetajući njegovim šumama proći ćete pored čak 1.600 različitih vrsta biljaka, od kojih su četiri ugrožene u Evropi. Ovde možete videti i 90 biljnih vrsta koje rastu isključivo na ovim prostorima – kopaoničku čuvarkuću, kopaoničku ljubičicu i Pančićevu režuhu.
Kopaonik je veoma popularan među skupljačima pečuraka jer ovde na relativno malom prostoru mogu pronaći veliki broj vrganja, lisičarki, šampinjona, bukovača i drugih biljaka pogodnih za ljudsku ishranu. Na Kopaoniku živi i veliki broj ugroženih dnevnih leptira i drugih životinjskih vrsta a zbog velikog broja ptica koje naseljavaju ove prostore uvršten je u međunarodnu IBA mrežu važnih područja za ptice.

Sadržaji

Kopaonik preko cele godine nudi idealne uslove za aktivan odmor i predstavlja najpoznatiji srpski skijaški centar. Na prostoru visoravni Ravni Kopaonik nalazi se veliki turistički kompleks s brojnim smeštajnim kapacitetima i razgranatim sistemom ski-staza i žičara.
Posetioci mogu da biraju između čak 24 žičare i brojnih ski-liftova, a svoje skijaške veštine mogu dovesti do savršenstva na ski-terenima prve kategorije. Na raspolaganju im je i 12 kilometara staze za nordijsko skijanje.
Na Kopaoniku ne dolazi do zatišja nakon što prođe zimska sezona. Tokom letnjih meseci posetioci mogu izabrati jednu od mnogih pešačkih tura kroz divlju netaknutu prirodu. Možete otići na izlet do izvora Metođe ili produžiti do Semeteškog jezera, a oni najuporniji mogu se uspenjati i do 2.017 metara visokog Pančićevog vrha, najvišeg vrha ove planine.
Pored aktivnosti za odrasle, Kopaonik je poznat i po brojnim programima za decu kao što su: škole košarke, tenisa, jahanja ili engleskog jezika. Tu su i raznovrsni programi za mršavljenje i sticanje kondicije, a zbog prijatne klime i opremljenih sportskih terena Kopaonik je postao mesto gde se brojne sportske ekipe pripremaju za velika takmičenja.

Kopaonik preko cele godine nudi idealne uslove za aktivan odmor i predstavlja najpoznatiji srpski skijaški centar.

U okolini Kopaonika možete posetiti i neke od najlepših crkava i manastira srednjeg veka.

Znamenitosti

Kopaonik je još u antičkom i srednjovekovnom dobu bio poznat po rudnom potencijalu, o čemu govore i ostaci rudarskih naselja u njegovoj blizini – poput Starog trga i Novog brda. Tokom srednjovekovnog perioda, Kopaonik je bio središte srpske države, zbog čega se u neposrednoj blizini ove planine nalaze ostaci utvrđenih gradova Zvečan, Koznik i Maglič.
U okolini Kopaonika možete posetiti i neke od najlepših crkava i manastira srednjeg veka uključujući Gradac, Pavlicu, Studenicu, Žiču i Sopoćane. Od religijskih objekata, u blizini se nalaze i crkva posvećena Metodiju Olimpijskom, koju su sagradili Rimljani u 3. veku, kao i lokalitet „Nebeske stolice” posvećen Svetom Prokopiju, zaštitniku rudara. Na samoj planini nalaze se mineralni izvori niskoradioaktivne vode „Krčmar” i „Marine vode”, a veliki banjski kompleksi Jošaničke, Lukovske i Kuršumlijske banje, koji se nalaze u podnožju planine, garantuju odlične uslove za odmor i uživanje.