Изложба „Глупи монохроми“ од 03. априла у београдској Галерији „РИМА“

Изложбом „Глупи монохроми“, која се у београдској Галерији РИМА отвара у четвртак 3. априла у 19.00 часова, Жолт Ковач заокружује свој вишегодишњи рад на циклусу насловљеном „Глупе слике“.

Првобитна серија слика по којој је целовит циклус добио име настала је 2008/2009. године да би се уметник више од деценију касније вратио истој идеји, ликовно и проблемски је разрадио у четири серије слика насталих између 2021 и 2023. године – „Повратак глупих слика“, „Још повратка глупих слика“ и „Глупе слике 4: Деца глупих слика“. Пета и последња серија насловљена „Глупи монохроми“ премијерно се представља овог априла у Париској 8.

Употреба апстрактног сликарског модела карактеристична је за читав циклус „глупих слика“, да би у серији „Глупи монохроми“ он био сведен до елементарних пластичких јединица: једна боја – одабрана из палете комерцијалних боја у спреју, по чијим каталошким именима су слике добиле наслове; једна врста форме – мрља као репрезент експресивне, „вруће” линије апстракције; један композициони образац – распоред „решетке” као представник геометријске, „хладне” линије апстракције. Ковач стратешки користи формалан језик апстракције, који је у прошлости имао најрелевантније уметничке и културолошке улоге – од освајања аутономије сликарства до рефлексија и учешћа у друштвеним променам – да би преиспитао његове позиције у сасвим новој друштвеној реалности која је лишена великих идеологија, а специфична по конзумеристичком менталитету, свеопштој инфлацији информација, те банализацији садржаја и искуства. Уводећи за своје апстрактне слике појам „глупог” уметник, како сам каже, „назива ствари правим именом” и тиме на духовит начин демистификује потенцијале савременог (апстрактног) сликарства за велике идеје и претенциозне наративе. Истовремено, Ковач овим разобличујућим ставом отвара могућност освајања нове слободе за савременог сликара – да неоптерећен (не и неупознат са) искуствима прошлости може користити језик апстракције у широком распону од ужитка сликања до исказа сопствених искустава света.

Наводећи да су Ковачеве слике својеврсни метаобјекти са концептуалним исходиштем, ауторка текста у каталогу изложбе, Невена Мартиновић закључује да је „глупим сликама“ Ковач „готово дишановски одбранио слободу уметниковог избора да буде и јавни интелектуалац и креатор ’доброг осећаја’ – да промишља шире друштвене контексте кроз преиспитивање улоге и позиције сликарства, и да истовремено само жели да слика.“