Златар је планина која се налази на југозападу Србије. Припада Златиборском округу и дивљој природи са минималним људским утицајем. До сада је била у сенци Златибора и Таре, који су туристички препознати и инфраструктурно веома обезбеђени. Због тога се овде прави смисао природе сачувао, а за људе жељне авантуре и откривања нових дивљих предела, ово место је прави магнет.
Златар је окружен рекама Лим, Увац, Милешевска и Бистрица. Припада Динарским планинама које се настављају до мора. Зато га одликује и комбинација медитеранске и планинске климе које доносе максималан број сунчаних дана током године.
Невероватно густе шуме бора, оморике и брезе доприносе великом квалитету ваздуха, те је Златар проглашен и ваздушном бањом и погодан је за екотуризам, али и спортско-рекреативни, здравствено-лечилишни, излетнички и сеоски туризам.
Поред биљног богатства, Златар красе и 3 вештачка језера: Златарско, Сјеничко и Радоињско. Сва 3 језера погодна су за купање, сунчање, пецање и излете тако да предстваљају једну од највећих атрактицаја за све људе који желе да одморе од градске буке, гужве, загађеног ваздуха и да уживају у пријатном природном амбијенту.
Златарко језеро је треће по величини у Србији, након Ђердапског и језера Перућац на Дрини. Одликује га изузетно плава боја и чиста вода. Помислили бисте да је нестварно. Један посебан доживљај представља вожња чамцем кроз невероватне пејзаже, а на самој плажи постоји фини бар за освежење као и терен за одбојку.
Налази се између планине Златар и Јавор. Ово језеро је настало потапањем кањона и преграђивањем реке Увац. Одликује га јединствени пејзаж са меандрима ове реке. Сјеничко језеро има предивне видиковце од којих је најпознатији видиковац “Молитва”. Карактеришу га оштре стене и пуно легенди које вреди чути од водича. Посебно интересантно јесте да овде живи највећа колонија лешинара на Балкану, ретке и највеће птице у земљи – Белоглави супови.
Још један делић златарког раја представља Радоињско језеро. Његова зелена боја савршено прија и лечи сваки умор, а погодно је и за активан одмор, обилазак околине или вожњу чамцем.
Радоињско језеро богато је рибом, а највећи представници су: златовчица, клен, скобаљ, плотица, мрена, шаран… Све у свему, једна предивна излетничка дестинација.
Златар има дивне пешачке стазе и видиковце, тако да је једна од активности коју можете предузети управо обилазак неких од њих као што су: Хоџина стена, Савина столица, Молитва на Увцу, Ледени видиковац и многи други.
Један од фацинантих видиковца пружа се, наравно, са врха “Велика Кршева” 1627м. Уколико је лепо време, поглед може добацити и до суседне Црне Горе и Дурмитора. Ипак, за једну овакву пешачку туру саветујем вам да не идете без водича или неког ко познаје планину. Конкретно, ја сам била на Сретењском успону по снегу, тура је била кружна 14км и упркос дубоком снегу није била претешка, а верујем да је током пролећа и лета доживљај потпуно другачији.
Златар постаје и познато бициклистичко одредиште, тако да љубитељи бициклизма, посебно планинског, овде могу пронаћи прави мали рај, а за најмлађе, па и оне старије, ту је и нови адреналин парк који се протеже кроз крошње бреза и борова.
Што се тиче зиме и скијања, Златар је савршен за оне који по први пут желе да стану на скије (или даску) и да окушају своје умеће. Тренутно је у функцији једна плава стаза, дужине 500 метара, што је сасвим довољно за почетнике, а пружа одређени степен задовољства и онима који су искуснији скијаши.
Дневни ски пас износи 1,300 рсд, док се изнајмљивање скија креће око 500 рсд.
Златар је планина која плени природном лепотом и богатством. Ако поред тога пожелите да посетите неко културно-историјско место, онда се туристичка понуда може проширити на места која је налазе у релативној близини. Ту су:
И никако немојте пропустити да окусите традиционалне укусе са Златара: сјенички сир, златарски кајмак, домаћа пршута, суџук и откриће године, чипс од јабуке и крушке.
Моја прва посета Златару јесте била у зиму, када су пашњаци и шуме у потпуности покривене снегом. То није умаљило моје изненађење. Шта више учинило га је у потпуности јединственим. Пењање на врх “Велика Кршева” (1627м) било је невероватно искуство које ћу засигурно поновити и када све олиста и озелени.
Поред већ поменутог богатства флоре и фауне морам издвојити и нагласити још пар ствари у вези ове планине:
Прва ствар јесте ваздух, ваздух и ваздух. Листопадно-четинарска шума у потпуности доприносе свежини и оно што могу закључити јесте да за недељу дана боравка на овој планини можете спознати шта значи “дисати пуним плућима”, а за две недеље их можда можете и у потпуности очистити од градског смога (немојте се уплашити уколико у првих неколико дана будете икашљавали све нечистоће, то се и мени догодило). Златар је са разлогом добио статус ваздушне бање.
Друга ствар су домаћи производи. У сваком ресторану наићи ћете само на домаћу кухињу. А додатно, код локалног становништва можете купити све те домаће производе по малим ценама у поређењу са квалитетом. Верујте ми, знам шта причам.
И оно треће, што у мом случају највише доприноси доживљају дестинације јесу људи! Изузетно гостопримство и љубазност локалног становништва је оно што ме је највише купило. Прирасли су ми срцу и осигурали мој повратак на ову планину злата вредну.
Надам се да сам вам кроз овај текст приближила наш Златар и мотивисала вас да га посетите. У колико вам се текст допао поделите га са својим пријатељима, а нешто више слика и детаља са путовања можете испратити на мом инстаграм профилу.
Аутор текста и фотографија: Милица Митић