Отварање изложбе „Богић Рисимовић Рисим: Плава линија – Цртежи из збирке Богића Рисимовића Рисима », Београд, 18. октобар 2024. године

У петак, 18. октобра са почетком у 18.00 часова, у Кабинету графике Народног музеја Србије, отвара се изложба Богић Рисимовић Рисим: Плава линија – Цртежи из збирке Богића Рисимовића Рисима » аутора Катарине Стевлић, кустоса Уметничке галерије „Надежда Петровић“, уз коауторство Јулке Маринковић, музејског саветника.

Велики број цртежа на изложби биће представљен по први путкао јединствена целина. У досадашњим анализама инспиративног Рисимовог уметничког опуса, слике су више пута биле значајан предмет историјско-уметничких истраживања. Цртежи који се односе на његов сценографски рад представљени су на изложби Рисим сценограф 2021. године у Галерији „Рисим“, а његови цртежи за илустрације су тек однедавно предмет стручних истраживања, о чему сведочи и изложба коју ће публика моћи да види у Кабинету графике Народног музеја Србије до 23. фебруара 2025. године.
Богић Рисимовић Рисим припадао је генерацији сликара који су учествовали у стварању нове уметничке сцене, развијајући се и сазревајући упоредо са различитим облицима послератног модернизма српског и југословенског сликарства. Поред слика, Спомен-збирку Богића Рисимовића Рисима чини и преко 800 цртежа, а највећи број њих су илустрације за књиге, часописе и новине (Књижевне новине, Политика, Илустрована Политика, Чачански глас..). Ови цртежи, једноставног поетског и техничког израза, са посебним фокусом на мали број тема које сликар обрађује, одликују се наглашеном линеарношћу, коју повремено подупире примесама бојених слојева, о чему говори и његова песма Плава линија.
Рисим је рођен у Чачку 1926. године. Академију ликовних уметности у Београду завршио је 1949. године у класи професора Михаила Петрова и Ђорђа Андрејевића Куна. Излагао је на преко двадесет самосталних и великом броју групних изложби у земљи и иностранству. Поред сликарства успешно се бавио филмском сценографијом за филмове Пурише Ђорђевића, илустрацијама у дневним новинама, листовима, часописима и књигама, писао поезију и текстове о уметности. Предавао је на Катедри цртања и сликања на Факултету примењених уметности у Београду. Добитник је неколико награда за уметност и културу, међу којима су Политикина „Награда Владислав Рибникар за велико достигнуће у ликовној уметности“ (1958), „Златна арена“ за сценографију филма „Бициклисти“ Пурише Ђорђевића на 17. фестивалу југословенског играног филма у Пули (1970), Награда града Чачка (1972), Специјална награда на Трећем интернационалном пролeћном салону у Лозани (1981), Октобарска награда града Београда за ликовну уметност (1984). Умро је 1986. године у Београду. Неколико година по Рисимовој смрти његова породица је Скупштини општине Чачак, односно Уметничкој галерији „Надежда Петровић“ поклонила 40 слика, преко 800 цртежа, скица, илустрација, литерарну заоставштину и архивску грађу, са намером да то буде основа за уметников легат.