
У Србији се могу видети синагоге грађене у стилу сецесије, касног неокласицизма, као и оне у традиционалном духу с обележјима сецесије, које важе за нека од најбољих остварења бечких и пештанских архитеката. Одсуство строгих прописа и ограничења у вези са изградњом верских објеката, исказивало је тежњу да се буде у складу с временом, али и тенденцијама у локалној средини. Разноликост грађевина сведочи о томе да форма може да се мења и да фасцинира, али да је суштина вере увек у посвећености, оданости и разумевању.
Међу синагогама које вреди посетити су оне у Суботици, Београду, Новом Саду и Нишу. Данас, многе од њих имају нову намену, места су одржавања културних догађаја.
Упркос огромним изазовима током историје, јеврејска заједница је кроз своје обичаје, уметност и религију оставила неизбрисив траг, доприносећи богатству и разноликости културног наслеђа Србије.

Синагога Сукат Шалом, Београд, 20. век
Сукат Шалом, „Колиба мира”, синагога јеврејске заједнице Београда, подигнута је 1925. године и данас служи као једини храм у Београду и у ужој Србији.

Синагога, Нови Сад, 20. век
Једна од највећих синагога у овом делу Европе налази се у Новом Саду. Изграђена је 1909. годинe у стилу сецесије. Данас представља културно-историјску целину од великог значаја.

Синагога, Суботица, 20. век
Синагога у Суботици, саграђена 1902. у стилу сецесије, задржала је сакралну намену. Одликују је смела и за оно време модерна архитектонска решења и украси од витража.

Синагога, Ниш, 20. век
Након масовног егзодуса Јевреја у Другом светском рату, Ниш је практично остао без припадника ове верске заједнице, а синагога у Нишу без својих верника. Да би се зграда синагоге сачувала од даљег пропадања, добија другу намену и постаје „храм културе”.