Ракија

2 МИН

У Србији се ракије праве од различитог воћа – јабуке, крушке, кајсије, грожђа – али ниједна од тих ракија по значају ни не прилази шљивовици.

Шљивовица – српска вода живота

Да ли је случајно то што се француском језику воћни дестилати зову се „eau de vie„, вода живота, а код нас се при испијању ракије увек говори „живели“? Моћни, ароматични дестилати као што је ракија првобитно су били лекови намењени продужетку живота, а то су, у основи, остали и до данас: ракија је пиће које прати све фазе живота, испија се и срећним и тужним поводима, поспешује циркулацију и бодри дух. У Србији се ракије праве од различитог воћа – јабуке, крушке, кајсије, грожђа – али ниједна од тих ракија по значају ни не прилази шљивовици, традиционалном пићу дуге историје и огромног значаја за свакодневан живот у нашој земљи.

Процес производње ракије релативно је једноставан. Зрело воће се бере, оставља да ферментише и потом дестилише у бакарном казану. Овде, наравно, постоји велики број финеса и међуфаза које праве разлику између лоше и добре ракије, али основни поступак довољно је једноставан да омогући сеоским домаћинима да се сами баве овим угодним послом крај „веселе машине“, како се понегде назива казан за дестилацију са пратећом опремом.

Ракија од шљиве је моћно, ароматично пиће које се може служити и као аперитив и као дижестив.

Шљивовица је пиће широког спектра израза. Код младих ракија, арома је у већој мери одређена карактером самог воћа, док одлежале ракије развијају племените тонове које налазимо у коњаку и сродним пићима. Основна, воћна база, коју ракији дају плодови шљива, чак и у тим ракијама је увек препознатљива.

Ракија од шљиве је моћно, ароматично пиће које се може служити и као аперитив и као дижестив, а свакако заслужује упаривање са врхунском храном. Ракија од шљиве одлично прати традиционално српско мезе, чији је незаобилазни део зрело, димљено месо – шунке или пршуте, као и кајмак и бели сиреви. У оба случаја важи правило да храна која прати ракију не сме да буде преслана, а дозвољене су и слатке ноте, као, на пример, код запечене суве шљиве роловане пршутом, која се одлично слаже са веома зрелим ракијама.

Температура служења шљивовице је око 20 степени, с тим што се млађе ракије могу, нарочито ако се служе као аперитив, могу служити и на нешто нижој температури која ће истаћи ароме воћа.

Српска ракија – баштина човечанства

Природна ракија од шљива, тачније процес њене израде и пратеће традиције, уписани су 2022. године на UNESCO репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства! На овој листи налазе се обичаји од великог значаја за светску културу – ту су, на пример, и традиционална кинеска обрада чаја, печење багета у Француској или дестиловање рума на Куби…

Све је почело 2021. године, када је Центар за нематеријално културно наслеђе Србије при Етнографском музеју припремио опсежан предлог UNESCO-у, а у коме је детаљно описан традиционални процес печења ракије у Србији. У припрему овог предлога укључиле су се и локалне заједнице и институције, које су обезбедиле потребан етнографски материјал, а комисији UNESCO послати су и узорци српске ракије.

Све је почело 2021. године, када је Центар за нематеријално културно наслеђе Србије при Етнографском музеју припремио опсежан предлог UNESCO-у.

Шљивовица произведена у нашој земљи још је 2016. године од Европске уније добила сертификат о географском пореклу и од тада носи заштићено име „Српска шљивовица“.

Усвојена 2003. године, Конвенција о заштити нематеријалне културне баштине промовише очување знања која су значајна за очување традиционалних заната. Шљивовица произведена у нашој земљи још је 2016. године од Европске уније добила сертификат о географском пореклу и од тада носи заштићено име „Српска шљивовица“.

– Упис знања и вештина потребних за припрему шљивовице у домаћинству и њену употребу у свакодневној и обичајној пракси на UNESCO Репрезентативну листу, значајно доприноси повећању видљивости нематеријалног културног наслеђа на националном и локалном нивоу, као и међународној промоцији „живог наслеђа“ Србије – навели су прошле године у Министарству културе, реагујући на вест да је у Рабату у Мароку донета одлука која је озбиљан корак напред за међународну промоцију нашег традиционалног пића.