Верски објекти
У Србији, земљи богате и разнолике историје, верски објекти представљају уточишта која нуде одговоре, утеху и охрабрење. У данашњем свету, када су биоскопи, галерије, књижаре и шопинг центри постали део свакодневног живота, понекад заборавимо на верске објекте као тихе оазе духовности.
Србија је земља мултиконфесионалности, што је њено велико богатство и предност. Овде су се вековима смењивале различите религијске традиције. Православно хришћанство доминира, али католицизам, јудаизам, ислам и протестантизам имају дубоко укорењено присуство и историјски значај.
Места духовности као што је православни манастир Студеница или Римокатоличка црква Име Маријино у Новом Саду ће вас инспирисати на размишљање о вери и посвећености.
Синагога у Суботици, џамија Алтун Алем и Протестантска црква у Бачком Петровцу ће Вас подсетити на историјске периоде који су са друштвено политичким променама доносили и сусрете различитих вероисповести.
Верски објекти у данашњем времену често надмашују своју основну функцију богослужења и постају простори за одржавање концерата, предавања, представа. Они се развијају у мостове између духовног и културног живота, доприносећи међусобном разумевању заједнице.
Православне цркве
Србија, земља дубоких духовних корена, поносно чува своју православну баштину кроз бројне цркве и манастире који красе њену живописну природу. Вера је одувек окупљала људе, уједињавала заједнице и усмеравала њихову тежњу ка узвишеном. Као сведочанство тог духа, грађени су верски објекти који су постали ремек-дела архитектуре свога времена.
Прочитај вишеКатоличке цркве
Србија, земља разноликости и богате културне баштине, скрива праве бисере сакралне архитектуре. Католичке цркве, мање познате али изузетно вредне, чине незаобилазни део туристичке понуде наше земље. Оне су сведоци историјских догађаја и културног преплитања, остављајући свој траг у уметности, архитектури и свакодневном животу.
Прочитај вишеЏамије
Османско царство доноси у југоисточну Европу нови поредак, нову административну управу и нову веру, али не брише у корену све старе затечене друштвене односе и институције, већ их делимично прихвата и прилагођава свом државном моделу. Као резултат те синтезе настаје нови цивилизацијско-културни круг, чије се присуство и данас осећа у већини друштава на Балкану, а који се дефинише као „османско културно наслеђе“.
Прочитај више