Праисторија

Територија Србије настањена је пре четрдесетак хиљада година, али су људске заједнице које су живеле на том простору остале безимене све до I миленијума пре нове ере, до времена када је за њих био заинтересован антички свет. Како није било писаних докумената, историја тих људских заједница може се проучавати првенствено као културна историја.

Локалитет Лепенски Вир многи археолози сматрају колевком европске цивилизације јер пронађени остаци архитектуре и артефакти датирају из периода између 7000 и 6500 година пре нове ере. Трагове старчевачке културе, која датира из периода старијег неолита, можете видети на локалитету Старчево на левој обали реке Дунав, док се остаци нешто млађе винчанске културе налазе у селу Винча с друге стране реке. Праисторијски људи из периода старчевачке и винчанске културе за собом су оставили земунице, оруђа и оружја, камене статуе и керамичко посуђе изузетне лепоте.

Артефакти археолошких локалитета говоре о свакодневном животу, уметничком изразу и духовним уверењима људи тог времена. Ова налазишта омогућавају посетиоцима да препознају значај нашег праисторијског наслеђа и пруже им јединствено путовање кроз време, отварајући нове хоризонте за разумевање прошлости, али и за размишљање о садашњости и будућности.