Разноврсни рељефи Србије пружиће вам савршене услове за ову активност.
У нашој држави значајну ознаку УНЕСКО резервата биосфере носе Бачко Подунавље и планина Голија, јединствени локалитети испуњени разноврсним биљним и животињским светом, који бисмо неизоставно желели да сачувамо за наредна поколења.
Околина села Злот, код Кучаја у источној Србији, веома је богата спелеолошким локалитетима који су познати под заједничким називом Злотске пећине.
На зеленим обронцима једне од најатрактивнијих српских планина Златибора, на висини од 711 метара налази се прави драгуљ природе, Стопића пећина.
У централној Србији на улазу у град Аранђеловац налази се брдо Рисовача са важним археолошким и палеонтолошким налазиштем – Рисовачком пећином.
У кречњачком брду Бабина глава у источној Србији налази се Ресавска пећина, чија се старост процењује на чак 80 милиона година. То је чини једном од најстаријих пећина у Србији!
Рајкова пећина названа је по чувеном Рајку војводи, личности из 19. века који је, по народном предању, водио двоструки живот.
Снажне реке понорнице које теку југозападном Србијом, просекле су кроз Дрежничку градину Потпећку пећину, једну од најзанимљивијих спелеолошких атракција у Србији.
Кучевачки крај на истоку Србије богат је пећинама које представљају прави рај за љубитеље спелеологије. Поред пећина изузетне лепоте, као што су Дубочка и Церемошња, у овом крају налази се и Равништарка, законом заштићен споменик природе.
Претходни