На зеленим обронцима једне од најатрактивнијих српских планина Златибора, на висини од 711 метара налази се прави драгуљ природе, Стопића пећина.
У централној Србији на улазу у град Аранђеловац налази се брдо Рисовача са важним археолошким и палеонтолошким налазиштем – Рисовачком пећином.
У кречњачком брду Бабина глава у источној Србији налази се Ресавска пећина, чија се старост процењује на чак 80 милиона година. То је чини једном од најстаријих пећина у Србији!
Рајкова пећина названа је по чувеном Рајку војводи, личности из 19. века који је, по народном предању, водио двоструки живот.
Снажне реке понорнице које теку југозападном Србијом, просекле су кроз Дрежничку градину Потпећку пећину, једну од најзанимљивијих спелеолошких атракција у Србији.
Кучевачки крај на истоку Србије богат је пећинама које представљају прави рај за љубитеље спелеологије. Поред пећина изузетне лепоте, као што су Дубочка и Церемошња, у овом крају налази се и Равништарка, законом заштићен споменик природе.
Ушушкана у подножју Звишких планина у источној Србији, Дубочка пећина названа је по живописном селу Дубок у чијем се атару налази. Грандиозан улаз ширине 25 и висине чак 20 метара, пробудиће ваш авантуристички дух и подстаћи вас да кренете у истраживање једне од најдужих пећина у Србији.
Пространа пећина у долини Рашћанске реке добила је име по познатом српском војводи Хаџи Продану. Заједно с вождом Карађорђем, Хаџи Продан подигао је Први српски устанак против Турака почетком 19. века, а касније је и сам био на челу Хаџи Проданове буне.
У источној Србији, у атару села Боговина на обронцима Јужног Кучаја, налази се Боговинска пећина. Са истражених 6 километара једна је од најдужих у Србији.