Протестанти су четврта по величини верска група у Србији, а Словаци, који на овим просторима живе од половине 18. века, чине већину ове заједнице.
Србија, земља разноликости и богате културне баштине, скрива праве бисере сакралне архитектуре. Католичке цркве, мање познате али изузетно вредне, чине незаобилазни део туристичке понуде наше земље. Оне су сведоци историјских догађаја и културног преплитања, остављајући свој траг у уметности, архитектури и свакодневном животу.
Србија, земља дубоких духовних корена, поносно чува своју православну баштину кроз бројне цркве и манастире који красе њену живописну природу. Вера је одувек окупљала људе, уједињавала заједнице и усмеравала њихову тежњу ка узвишеном. Као сведочанство тог духа, грађени су верски објекти који су постали ремек-дела архитектуре свога времена.
На десној обали Дунава, на простору Ђердапске клисуре, налази се Лепенски Вир, археолошко налазиште које чува остатке културе која датира из периода од 6500. до 5500. године пре нове ере.
На само 14 километара југоисточно од Београда налази се Винча, једно од највећих праисторијских насеља у Европи.
На левој обали Дунава, недалеко од Панчева, налази се најстарије налазиште културе неолита у Србији.
Недалеко од града Пожаревца, између 1. и 5. века налазио се један од најзначајнијих римских градова и војних логора на овим просторима-Виминацијум.
Свој врхунац доживео је у 3. веку нове ере, када је проглашен за једну од четири престонице Римског царства.
Kако би што боље контролисао улаз, излаз и пловидбу бродова Ђердапском клисуром, на високој стени изнад Дунава изградио је тврђаву Диану.
Претходни