У самом центру српске престонице, на ушћу Саве у Дунав, уздиже се велелепна тврђава око које је настао и развијао се садашњи Београд.
Средњевековни манастири расути широм Србије, великом разноврсношћу градитељских и архитектонских стилова сведоче о различитим утицајима на српску архитектуру и уметност, али и на српску државу.
На стрмим обронцима планина Овчара и Каблара смештена је јединствена заједница манастира подигнутих у 14. и 15. веку.
У 14. веку подручје Косова и Метохије представљало је политичко и духовно средиште средњевековне Србије. Тада је српски краљ Милутин на релативно малом простору подигао више од 40 манастира, које су зидали најбољи византијски неимари.
На обронцима Фрушке горе налази се чак 17 средњевековних манастира. Ова планина постала је место српског културног препорода када је под притиском турских освајања, седиште духовног живота померено на север – у тадашњу Аустроугарску.
Крајем 14. и почетком 15. века, у држави кнеза Лазара и његовог сина, деспота Стефана, подизани су бројни манастири, а култура је доживела необичан процват.
У долини реке Ибар, између Краљева и Новог Пазара, налази се група средњовековних манастира из 12. и 13. века. На простору тадашње младе српске државе Рашке, владари из династије Немањића изградили су више велелепних задужбина чиме су установили традицију задужбинарства која се и данас негује. Рађене у оригиналном стилу, насталом спајањем византијске архитектуре и романичке декорације, и украшени неким од најлепших фресака средњег века, манастири из „Долине краљева“ заузимају истакнуто место у светском културном наслеђу.
Османско царство доноси у југоисточну Европу нови поредак, нову административну управу и нову веру, али не брише у корену све старе затечене друштвене односе и институције, већ их делимично прихвата и прилагођава свом државном моделу. Као резултат те синтезе настаје нови цивилизацијско-културни круг, чије се присуство и данас осећа у већини друштава на Балкану, а који се дефинише као „османско културно наслеђе“.
Србија је земља богате историје и културе, а међу њеним драгоценостима издвајају се и синагоге – сведоци духовности и уметничких праваца прошлости. Ове грађевине, мајсторски уклопљене у урбане целине, представљају важан део туристичке понуде наше земље.
Претходни