Zbog svojih geografskih karakteristika, koje nadalje utiču na floru i faunu, te na specifičnost samog terena, Pešterska visoravan je oduvek imala pomalo magijsku crtu. To doduše i ne čudi ako se uzme u obzir da ovu oblast zovu „srpskim Tibetom“ leti i „srpskim Sibirom“ zimi.
Moj prvi susret sa Sjenicom i Pešterom bio je u aprilu, u doba godine kada je ostatak Srbije već zakoračio u proleće, kada zeleni trava i pupe krošnje. U Sjenici je, međutim, i dalje duvao vetar, tempetura je noću padala ispod nule, a do pojedinih planina nismo mogli da se probijemo – zbog snežnih smetova.
Na samo 45 kilometara od Sjenice, nalazi se Specijalni rezervat prirode Peštersko polje, koji se prostire na 3.118 hektara. Najviši vrh je Trojan sa 1.430 metara, dok čitava Pešterska visoravan leži na visini od oko 1.000 metara. Ona je najveća ovog tipa na Balkanu i među najvećima u Evropi.
Krase je nepregledni brežuljci, na kojima leti pasu stada ovaca, krava, konja, dok stočari borave u takozvanim katunima (bez struje i vode). Teško je zamisliti da je ovde nekada bila bujna borova šuma, jer sada nećete videti gotovo nijedno stablo. Umesto toga, međutim, prostrane pašnjake krasi 1.230 lekovitih trava. Samo zamislite ukus tog mleka ili čuvenog sjeničkog sira, koji se pravi upravo u okolnim selima.
Ako se pitate šta videti u Sjenici, Peštersku visoravan svakako treba da uvrstite u plan puta. Ne samo zbog prirodnih lepota, već i zbog zanimljivih priča koje se šapuću podno zatalasanih brda.
Šta ako vam kažem da je na Pešteru nekada živela troglava aždaja? Ili da je ispod samog Trojana navodno zakopano veliko blago?
Svakako ćete obići Peštersko jezero, pa se podsetite da se ovde krila pomenuta aždaja. (Ako dođete u maju, zaglušiće vas cvrkut različitih vrsta ptica, koje ovde svrate da se okrepe.) Dalje obilazite i izvor Đurđevicu. (Zanimljivo je da se ovde voda nikada nije zaledila, i pored onih tridesetak stepeni ispod nule gotovo svake zime.) Ovde je, kažu, Sveti Đorđe udario mačem, kamen se raspukao i potekla je – lekovita voda. Srešćete možda i ponekog stočara, koji i sam ima sijaset pričica da podeli.
I sama Sjenica je specifična. Ne samo da je po veličini treća opština u Srbiji, već se smestila u blagoj kotlini Pešterske visoravni na 980 metara nadmorske visine. Prvi put se pominje u 13. veku i bila je mesto gde su trgovci plaćali carinu na dubrovačkom putu. Često je ostajala odsečena od sveta zbog snežnih nanosa i mećave.
Opštinu čine stanovnici mešane veroispovesti, pa ćete tako u centru grada naći i crkvu i džamiju. Sjeničani se ponose što se nedaleko od grada nalazi čuveni manastir Kumanica iz 14. veka za koji se vezuju moći isceljenja i izlečenja, a u samom gradu džamija Sultan Valide iz 19. veka, zadužbina majke sultana Abdul Hamida Drugog i jedina carska džamija u Srbiji.
Četiri reke ovog kraja – Grabovica, Vapa, Jablanica i Uvac – čine Sjeničko ili Uvačko jezero. Tu se nalaze oni čuveni meandri Uvca, koje morate da vidite uživo.
Iz Sjenice je lako doći, jer se do vidikovca „Molitva“ (na oko 15 kilometara od grada), može stići kolima gotovo do par stotina metara od same terase. Taj deo ćete prepešačiti preko brdašceta i tek kada put počne da zavija nizbrdo ukazaće se neprikosnoveni Uvac pred vama. Vidikovac je visok 110 metara. Ako imate sreće, i poneki beloglavi sup će proleteti podno vas.
Posebna priča u ovom kraju su i ski-centar „Žari“ sa nordijskim disciplinama, ili planina Jadovnik sa 1.734 metra nadmorske visine odakle puca pogled sve do mora (ako mu se vrhovi otope, pa može da se poseti), slapovi Sjeničkih vrela nedaleko od grada, ili ukusne pite i kolači lokalnih domaćica. No, to sve treba sami da vidite, pa da svoje iskustvo pretočito – u sopstvenu priču.
Lep pozdrav od Danijele Ćirović, urednika dvojezičnog bloga o putovanjima Glimpses of the World. Ovako izgleda kada dugogodišnji novinar i urednik u štampanim medijima, dopisnik sa Bliskog istoka, konačno reši da pretoči svoje iskustvo i ljubav prema putovanjima – u sopstveni sajt. Na blogu ćete naći putopise iz Srbije, preko kojih se stranci često informišu o lepotama naše zemlje, ali i materijal iz raznih krajeva sveta. I to nije sve, jer tekstovi polako prerastaju i u elektronske knjige putopisa, turističke vodiče-brošure i razglednice, jer autorka pršti od kreativnosti koju inspirišu upravo putovanja.