Do Rtnja vam kolima treba oko 2,5 sata vožnje (oko 210 km je udaljen od Beograda). Autoputem se ide do Paraćina, gde se isključujete u pravcu Zaječara. Usput nemojte propustiti da posetite manastir Pokrova Presvete Bogorodice u mestu Lešje, u kome možete napraviti kratku pauzu i uživati u nesvakidašnjoj lepoti ovog manastira nastalog po ugledu na ruske. Predlažem vam i izletište Grza, kao još jedno od mesta na koja možete usput svratiti, a vredna su pažnje. U Grzi imate i restoran "Koliba", u kome obavezno treba probati tanku proju i njihov tanjir mezetluka.

Uživajte usput u pogledu na snežni Rtanj - kao da se nalazite u Alpima. Pred sam uspon ka Rtnju, imate i nekoliko parkinga sa izletničkim klupama, na kojima možete predahnuti i uživati u pogledu. Upravo zbog udaljenosti od Beograda predlažem vam da prespavate bar jednu noć, jer ćete tako imati vremena da bar malo istražite okolinu i uživate u neverovatnoj prirodi. U tekstu ćete naći i predlog smeštaja u kome smo mi odseli, koji Vam toplo preporučujem.

Pogled iz našeg smeštaja

Pozdrav sa najčudnijeg mesta u Srbiji!

Sećate se Rtnja kao "jedinog utočišta od apokalipse", na kome je narod basnosnovno plaćao smeštaj, kako bi se sačuvao od "smaka sveta"? Osim priča o energijama, piramidama, vanzemaljcima, Rtanj je zapravo jedna od najlepših planina u Srbiji, koju krase šume, svež vazduh, planinska voda, lekovite biljke koje šire opojne mirise, fantastičan pogled gde god da krenete. Ovde raste jedan od najlepših i najređih cvetova na svetu - Ramonda, ali i biljka od koje se pravi rtanjski čaj, poznat po lekovitim svojstvima.

Čuveni rtanjski čaj

Na fotografijama sam imala priliku da vidim kako izgleda dočekati izlazak sunca na vrhu Rtnja. Stavka za "Baket" listu! Nažalost, nisam još uvek imala priliku da je lično doživim.

Nekada davno, Rtanj nije bio planina, već dvorac sa visokom kulom, u kome je živeo čarobnjak, i u koji nikada niko nije kročio. Pričalo se da se unutra čuva blago, koje je bilo želja svakog meštana, ali nisu uspevali da je ostvare. Jednog dana je pomoć ponudila veštica, koja je omađijala čarobnjaka, da u svoj dvorac primi najlepšu (ali najlukaviju) devojku ovih krajeva. Ona je živela u izobilju, dok jednog dana nije saznala tajnu da će sve izgoreti i da će se iz podruma osloboditi zla reka, ako neki zlatnik nestane. Iznela je zlato, ali je istog trenutka dvorac buknuo, zlato se otopilo i slilo niz kulu, a zla reka poče sve da gasi i kameni. Tako je nastao Rtanj, planina-misterija do danas.

Pogled ka Rtnju

O Rtnju se priča i kao o centru vanzemaljskog života u svetu. Smatra se da piramida apsorbuje negativnu energiju i pretvara je u blagotvornu. Meni je interesantna priča o njenim dimenzijama. Odnos dužina krakova je 4:2:1, isti kao u razlici nadmorskih visina njihovih početaka. Ima nagib strana kao piramida Meseca u Meksiku, a uglove kao Keopsova piramida. Slučajnost ili ne, procenite sami...

Noć s pogledom na snežne vrhove Rtnja

Kada sam prvi put čula za smeštaj "Rtanjska bajka", znala sam da tu moram doći jednog dana. Pružila nam se prilika baš sada, kada priroda počinje da se budi i kada se u vazduhu oseća "miris" proleća. Verovatno je "viša rtanjska sila" učinila da dođemo ovde baš kad treba.

Spavaća soba u Rtanjskoj bajci

Na fotografijama sve deluje lepo, ali ovde morate doći da biste doživeli to gostoprimstvo. Porodična atmosfera je samo upotpunjena prelepim ambijentom, čistoćom, prirodnim lepotama i neverovatnim pogledom na Rtanj, koji vas prati čak i dok ležite u krevetu ili doručkujete na sunčanoj terasi. Večera uz zalazak sunca je tek poseban doživljaj.

Večera uz zalazak sunca

Mesto je idealno za odmor sa decom. Dvorište je veliko i bezbedno je pustiti dete da se igra, a vi se za to vreme ušuškate na ljuljašci, gledate u Rtanj i ispijate domaće sokove, koji se proizvode na imanju. Apartmani su u prizemlju, svaki ima svoj izlaz u baštu, tako da ste na korak od travnjaka za dečju igru i neverovatnog pogleda.

Koliko se o svakom detalju vodi računa, jasno mi je bilo i po načinu kako smo dočekani - uz kafu, domaće proizvode (rakiju, likere, sokove), koje inače možete i kupiti. Da ne biste brinuli o ishrani, ali i isprobali lokalne specijalitete, preporučujem da uplatite doručak (350 dinara) i kasni ručak koji se služi oko 17h (700 dinara - čorba, lepinjice, salata, sir, glavno jelo, kolač). Sve je domaće, preukusno, raznovrsno i obilno.

Domaća hrana u Rtanjskoj bajci

Ako želite u obilazak okoline, možete krenuti ka Rtnju, u pravcu Bora ili Zaječara. Ako ste došli na potpuni odmor, možete ovde provesti ceo dan - u udisanju svežeg vazduha, uživanju u čarima timočke kuhinje, pogledu na Rtanj, žuboru obližnjeg potoka i posmatranju zalaska sunca.

"Svetilište" rimskih legionara

Bilo bi potpuno čudno da Rtanj, kao jedna nadasve neobična planina, u svom sastavu nema neko mesto za koje se veruje da ima čudotvorne moći. Kad smo već u ovom kraju, bila bi šteta da smo propustili da "upijemo" pozitivnu energiju, koju emituje ovo naučno dokazano energetski najsnažnije mesto na planeti.

Za ovo mesto se znalo još u praistoriji, a u doba Rimskog carstva je ovde bila bolnica, u koju su dovoženi rimski legionari nakon što bi bili povređeni u borbama. Priča se da su u ovoj bolnici rane zarastale tri puta brže nego na bilo kom drugom mestu, pa je upravo zato Rimsko carstvo izabralo da svoje ranjenike ovde oporavlja.

To kažu legende, a nauka daje objašnjenje da na ovom mestu zrače tri vrste energije: orgonska, elektromagnetna i ozonska, koje u spoju veoma lekovito utiču na organizam. Baš na ovom mestu, odvijaju se neprestane promene energetskih polja. Vrh piramide upija energiju, a Svetilište "Vrelo" zrači pozitivnu energiju.

Svetilište "Vrelo"

Međutim, sa ovom energijom se nije igrati... Preporučuje se boravak od maksimalno 20 minuta, a da bi se postigli najbolji efekti, to treba ponoviti i narednog dana, a ako ste u mogućnosti i nakon dve nedelje. Deca svih uzrasta slobodno smeju da borave ovde.

Da biste došli do ovog mesta, pratite putokaze za hotel "Ramonda". Kada prođete pored hotela, nastavite pravo, sve do kraja puta, gde se nalazi i parking. Odmah s puta ćete videti oznaku i ulaz u Svetilište. U ovo doba još uvek ima snega i blata, pa to imajte u vidu. Usput ima nekoliko prodavaca domaćih proizvoda, kod kojih možete kupiti čuveni rtanjski čaj ili jedan od specijaliteta ovog kraja - domaći čips od jabuke.

Predlog izleta sa Rtnja

Na preporuku vlasnika smeštaja, jedno popodne smo odvojili za posetu spomenika prirode "Lazarev kanjon". Priroda koja nas je dočekala je neopisivo lepa i neobična, kao i cela istočna Srbija.

Lazarev kanjon je dobar izbor za jednodnevni izlet

Sa Rtnja vam do ovde treba oko pola sata vožnje, prateći putokaze ka mestu Zlot. Na samom ulazu se nalazi nekoliko izletničkih klupa, u hladu borova, koji šire svoj opojni miris. Među borovima je smešten restoran pod nazivom "Zlotske pećine", u kome je sigurno pravi ugođaj ručati, jer ima nekoliko terasica na reci, nedaleko od brane. Odmah pored restorana je izvor sveže planinske vode, koju možete sipati u flašice koje ćete poneti da se osvežite tokom šetnje. Do restorana se dolazi preko visećeg mosta, koji je deci posebno zanimljiv.

Na samom početku pešačke staze kroz ovaj spomenik prirode, nalazi se Lazareva pećina, najduža pećina u Srbiji. Mi je ovog puta nismo posetili zbog trenutne situacije, ali se nadam da ćemo se vratiti u ovaj živopisni kraj, koji se, ne bez razloga, naziva i Mala Švajcarska.

Ulaz u Lazarevu pećinu vodi preko ovog visećeg mostića

Ovog puta smo odlučili da prošetamo stazom do prvog vidikovca ka Lazarevom kanjonu, najdužem kanjonu istočne Srbije. Staza je betonirana, ali u dosta lošem stanju i u delovima je prilično strma. Nije mi bilo svejedno i par puta sam razmišljala da li da se vratimo. Obavezno obujte udobnu obuću, namenjenu za pešačenje po malo lošijem terenu. Do prvog vidikovca nam je trebalo oko pola sata peške. Odozgo je pogled zaista fascinantan, a nema ni gužve, tako da možete na miru uživati.

Vidikovac i pogled na Lazarev kanjon

Odavde možete nastaviti ka još jednom vidikovcu, ali kako smo saznali, staza je dosta naporna. Staza je dosta zahtevnija u odnosu na prvu, posebno sa vremenskog aspekta. Može se ići sa vodičem, ali ne mora. Poželjna je planinarska oprema, ali ne i obavezna. Štapovi uvek budu korisni, ali je staza obeležena i jasna. Tamo je u svakom slučaju mnogo lepši pogled, jer se jasno vidi kanjon. Na prvom vidikovcu se vidi samo deo. Obavezno birajte lep i sunčan dan, za lepši ugođaj i neverovatne boje prirode. Što se tiče dela godine kada otići, upravo sada je najbolje vreme, jer je Lazarev kanjon najveće stanište poskoka u Evropi, pa kad baš ogreje sunce i nije pametno šetati se ovuda. Ko nema iskustva, svakako ne bi trebalo da skreće sa obeleženih staza. Meštani su mi otkrili jednu "tajnu". Do ovog drugog vidikovca može da se dođe i kolima, ali ako ima pogon 4x4. Tim istim putem kojim može da se dođe kolima klasičnim seoskim putem, može se ići i peške, duže se ide, ali je uspon blaži, za sve one koji zbog dece ili nekog drugog razloga ne mogu ići ovom strmijom stazom kroz šumu.

Kladovo - most cara Trajana

Nakon što smo drugog dana boravka na Rtnju napustili smeštaj, odlučili smo da se ka Beogradu vratimo preko Kladova (nije baš blizu i usput, ali smo želeli da prođemo kroz ovaj deo neverovatno lepe istočne Srbije). Put je dug oko 150 km i da biste ga prešli trebaće vam oko sat i 45 minuta.

Nakon pravog domaćinskog doručka, krenuli smo u dalje obilaske

Vrlo je zanimljiv, jer se prolazi dolinom Crnog Timoka, pored Zlota, kroz neverovatno živopisne predele koji se nazivaju i Mala Švajcarska, ne bez razloga. Put vodi ka Zaječaru, u kome možete svratiti do arheološkog nalazišta Feliks Romulijana. Ide se kroz Zaječar, Negotin, sve do Kladova, putevima Donjeg Podunavlja. Kada put izađe na Dunav, zatećiće vas neverovatan prizor, Dunav kao more, a vi na korak od granice sa Rumunijom. To vam čak i roming prikazuje, pa vodite računa da isključite internet, da ne biste napravili ogroman trošak. Usput se nalazi i skretanje za vodopad Blederija, koji takođe možete posetiti. Put, iako regionalni, u izuzetno je dobrom stanju. Putevima rimskih imperatora, stižemo u Kladovo.

Kolima možete prići do samog mosta, ali imajte u vidu da je toliko jak vetar, da ćete jedva i fotografiju napraviti. Preko puta ćete videti Rumuniju i obrise grada Turn Severin. S obzirom na to da je most odavno porušen, ostale su očuvane njegove osnove s obe strane, tako da se danas jedan deo ostataka mosta nalazi na srpskoj, a drugi na rumunskoj strani. Odmah kod ostataka na našoj strani, nalazi se jedna suvenirnica, u kojoj se prodaju neobični, ručno rađeni suveniri.

Ostaci nekadašnjeg Trajanvog mosta

Iznad mosta, na brdašcetu, nalazi se lokalitet Pontes, na kome su bile stotine rimskih vojika smeštene u logore, čija je uloga bila upravo odbrana ovog grandioznog mosta. Inače, kao deo napada na Dačane (koji su bili nastanjeni na teritoriji današnje Rumunije), rimski car Trajan je sagradio put od Beograda kroz Đerdapsku klisuru, upravo do mesta na kome je podigao ovaj most na Dunavu. Put je izgrađen 100. godine, a kraj gradnje je zabeležio na ploči koju danas znamo kao Trajanova tabla, i koja se može jedino videti ako krenete na krstarenje Đerdapskom klisurom. Meni je već dugo ovo jedna od stavki na "Baket" listi.

Pogled od koga zastaje dah - Veliki Kazan

Od Kladova smo ka Beogradu nastavili putem koji vodi ka Donjem Milanovcu. Kada smo prošli Tekiju, videli smo veliki parking na Golom brdu i odlučili da zastanemo. Da nismo to uradili, jako bismo pogrešili! Zatekao nas je pogled bukvalno kao sa fotografija iz časopisa Nacionalna geografija. Neverovatan i fascinantan prizor, koji se ne može opisati - mora se doživeti!

Reč je o vidikovcu ka najlepšem i najživopisnijem delu Đerdapske klisure - Velikom Kazanu. Naziv Kazan je dobio jer izgleda kao kotao u kome voda vri i peni, zbog velikog broja virova, a oko koga su se uzdigle okomite stene, gradeći prirodni fenomen kakav ne može da se vidi na ostalom delu toka Dunava, ni kod nas, ni u svetu. Stene prave prirodni ulaz u klisuru, koji se naziva "Gvozdena kapija". Na delu Velikog i Malog Kazana, Dunav je ostvario nekoliko rekorda - ovde je istovremeno najširi, najuži i najdublji na svom toku!

Pogled na Đerdapsku klisuru

Ako krenete na krstarenje ovim delom Đerdapske klisure, imaćete priliku da vidite Trajanovu tablu, spomenik Decebalu, kao i manastir Mrakonija, vrlo živopisnog izgleda, koji se nalazi na rumunskoj strani. Ovaj manastir ćete videti i sa vidikovca. Meni deluje kao ukras sa namerom postavljen na samom rubu ove prelepe klisure. Mislim da bih mogla satima da gledam i odmaram oči ovim prizorom! 

Na parkingu se nalazi nekoliko uređenih izletničkih klupa, na kojima možete ručati, ako ste poneli neku klopu sa sobom (što vam toplo preporučujem). Jedinstveno mesto za ručak s pogledom, zar ne?! Piknik s pogledom na Đerdapsku klisuru - za mene super ideja!

Nakon ovog vidikovca, želeli smo da odemo i do vidikovca Kovilovo, koji se nalazi u Donjem Milanovcu, ali nismo imali vremena. Na fotografijama deluje prelepo. Inače, da biste došli do ovog vidikovca, skrenite kod putokaza "Vidikovci" ili "Kapetan Mišin breg". Kod Kapetan Mišinog brega se nalazi tabla na kojoj piše "Vidikovac Kovilovo", ali to nije mesto gde treba da stanete. Produžite samo pravo, putem uzbrdo. Nakon oko 3 km se nalazi nova tabla, kod koje ostavljate auto i dalje nastavljate peške. Kako sam pročitala na info tabli, do vidikovca se stiže laganom pešačkom stazom kroz šumu, oko 45 minuta (oko 1,5 km). Na vidikovcu ima izletničkih klupa, a pogled je jedinstven (bar to mogu da zaključim po fotografijama i pogledu iz daljine).

Odavde smo nastavili ka Beogradu. Ako želite usput još negde da svratite, tu vam je Srebrno jezero, a deci će biti posebno interesantna ergela Ljubičevo kod Požarevca.

Nadam se da ste uživali u pričama iz istočne Srbije. Toliko toga je ostalo neistraženo u ovom prelepom delu naše zemlje, tako da ćemo se sigurno vratiti uskoro. 

Period posete: mart 2021. godine

Autor teksta i fotografija: Bojana J.