Turistička Organizacija Srbije

Почетна
/
Култура
/
УНЕСКО
/
Светска културна баштина

Светска културна баштина

2 МИН

Унескова листа светске културне баштине сакупља културна добра која својом јединственошћу, лепотом и значајем за живот људи надилазе националне и регионалне границе и представљају баштину читавог човечанства. То су она места која смо наследили од својих предака и брижљиво их чувамо за будућа поколења.

На Унесковој листи светске културне баштине налазе се и четири локалитета из Србије која су својим уметничким, културним, друштвеним и историјским значајем заслужили да се нађу на њој. Од римске царске палате Феликс Ромулијане у Гамзиграду, преко средњовековних српских манастира – Студенице, Старог Раса са Сопоћанима и групе средњовековних споменика с Косова, до јединствених надгробних споменика стећака. Посетите неке од локалитета који су својом јединственошћу и лепотом заслужили место у одабраној групи светског културно-природног наслеђа.

Гамзиград - Ромулијана

Феликс Ромулијана у Гамзиграду једини је антички локалитет са територије Србије уписан у УНЕСКО листу Светске културне баштине.Царска палата коју је римски император Галерије саградио у 3. и 4. веку, у част своје мајке Ромуле, окружена је снажним бедемима који су некада давно штитили град од варвара.Северни део палате са малим храмом, посебно је атрактиван за посетиоце због добро очуваног античког жртвеника и снажних стубова који га окружују.
У јужном делу палате можете видети остатке великог храма са две крипте, хореума и римских терми – луксузног купалишта римских царева.
Очувани објекти који представљају врхунац архитектура из раздобља тетрархије на овим просторима, као и лепота фресака и подних мозаика са геометријским и фигуративним мотивима чини Феликс Ромулијану, античким налазиштем великог међународног значаја.

Средњовековни споменици на Косову

Више манастира и цркава изграђених између 13. и 17. века уписано је на Унескову листу светске културне баштине под заједничким именом „Средњовековни споменици на Косову”.
Манастири Дечани и Грачаница, Пећка патријаршија, као и Црква Богородица Љевишка у Призрену величанствен су скуп средњовековних светиња који вас неће оставити равнодушним. Упоређивањем ова четири „споменика” можете видети тенденције у религијској градњи и уметности средњовековне Србије, која представља јединствену комбинацију доминантно византијског стила с елементима западне уметности и архитектуре.
Ови средњовековни српски споменици налазе се на територији АП Косово и Метохија која је тренутно под управом УНМИК-а.

Стари Рас са Сопоћанима

Скуп споменика средњовековне Србије у близини Новог Пазара, састоји се од тврђава, манастира и цркве уписаних под заједничким називом „Стари Рас са Сопоћанима“. Тврђава Стари Рас некада је представљала кључно утврђење за одбрану средњовековне Србије од Турака. Данас остатке најстарије војне грађевине овог краја посећују они који желе више да знају о турбулентној историји ових простора. Јединствен спој византијског просторног планирања и романског градитељства, карактеристичан за овај крај, изнедрио је манастир Ђурђеве Ступове.
Манастирски комплекс из 12. века саградио је Стефан Немања како би се захвалио Светом Ђорђу што га је избавио из тамнице у коју су га његова браћа бацила. Црква Св. апостола Петра и Павла, позната и као Петрова црква, један је од најстаријих средњовековних сакралних споменика на тлу Србије који се спомиње још у 10. веку. Под сводовима ове цркве пре много векова крштен је српски деспот Стефан Немања. На овом месту је остарели кнез предао власт свом сину Стефану Првовенчаном, а овде је одржан и савез против богумила.
Љубитељи средњовековне уметности у оближњем манастиру Сопоћани могу да виде неке од најлепших српских средњовековних фресака. По узору на античке уметнике, свечане и ведре фреске у Сопоћанима славе класичне идеале људске лепоте и зраче достојанственошћу израза, а међу њима се посебно истиче фреска Успења Богородице.
Фреско-сликарство Сопоћана често се карактерише и као „Сикстинска капела српског средњег века”.

Студеница

Један од најлепших српских манастира из 12. века – манастир Студеницу – подигао је жупан Стефан Немања, родоначелник династије која ће владати Србијом пуна два века. А под сводовима ове прелепе задужбине је и сахрањен.
Споменик рашке градитељске школе одликује се зидовима ојачаним блештавим белим мермером као и пластичним прозорским украсима велике вредности и лепоте. Овде можете видети фреске које се сматрају ремек-делима 13. века. Зидове Краљевске цркве у оквиру манастирског комплекса осликали су познати сликари тог времена Михаило и Евтихије, а приказују сцене из Богородичиног живота, вешто осликане и хармонично уклопљене тако да представљају јединствену целину.
Студеница је позната и по веома вредним предметима примењене уметности које се чувају у ризници манастира као што су прстен Стефана Немање, плаштанице, повеље и многе друге драгоцености.

Стећци

Средњовековни надгробни споменици стећци представљају јединствено сведочанство културне традиције народа на Балкану. Надгробна камена обележја различитих облика и раскошне декорације, исклесана су у периоду од друге половине 12. до 16. века.
Стећци су расути на месту некадашњих некропола на преко 200 локација у југозападној Србији. Поред Србије, стећци се још могу наћи на локалитетима широм Босне и Херцеговине, Црне Горе и Хрватске.